Forum Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

U naletu diskusije o stvarima koje su van moci datih sagovornika (omiljeno mi za diskutovati ) razvila se vrlo zanimljiva tema:
Kako bi izgledalo studiranje kada bi se predmeti slusali jedan po jedan, odnosno kada bi recimo 3,4 ili 5 (u zavisnosti od fonda casova datog predmeta) nedelja u semestru slusali cele nedelje jedan predmet (i odmah tad se resili vezbi i drugih predispitnih obaveza a mozda i ispita), pa potom sledeci predmet itd...
Dali bi to univerzalno olaksalo ili otezalo ucenje, ili bi to zavisilo od studenta do studenta ili od predmeta do predmeta, ili sve po malo, i kako/zasto?
Any thoughts?

Da, to je jedan od načina koji može biti efikasniji. To se primenjuje na nekim fakultetima i univerzitetima u svetu (recimo Lund- Švedska itd.). Mi smo to predlagali pre dosta godina (u jednoj od "reformi u pokušaju") da se to primeni i kod nas, ali nije prihvaćeno. Da li bi to bilo bolje, efikasnije - ne znam.

Sa druge strane, evidentan je problem kada imate 4,5 predmeta po semestru i kada većina predmeta ima po dva testa-kolokvijuma u toku nastave, semestra (ranije smo ih imali više, ali se pokazalo da je to kontraproduktivno). Tako se desi da na sredini semestra imate u kratkom periodu minimum po 4-5 testova, kolokvijuma. Recimo, ako bi smo podelili studente u dve grupe i semestar u dva dela (dobili bi smo, na neki način, rad u trimestrima). Svaka grupa bi imala po 2-3 različita predmeta u oba dela semestra. Tako bi se testovi,kolokvijumi razvukli na ceo semestar. Na taj način bi u kratkom vremenskom intervalu imali da spremate 2-3 test-kolokvijuma umesto sadašnjih 4-5. Dosta zemalja organizuje nastavu ne u semestrima (nastavna godina podelenja na dva dela po 6 meseci) nego u trimestrima (godina podeljena u 4 dela sa po 3 meseca). Poučeni dosadašnjim iskustvom, možda bi ovaj način bio vredan pažnje i o njemu moglo ozbiljno razmatrati.

Možda i način da se studenti podele na onoliko predmeta koliko ih ima u semestru i da se svaka grupa sluša samo po jedan predmet, kao što je rečeno. I to je vredno rezmišljanja.

Videćemo na stručnim telima koje se bave nastavom na Fakultetu da li je ovakav način moguće organizovati. Ja ću se lično zalagati za otvaranje ove diskusije.

Ne treba izgubiti iz vida sledeće. Ovako se otvara nova problematika. Neki nastavnici bi morali u toku semestra umesto jednom, da imaju dvostruko ili višestruko više časova nedeljno. I to u semestru da nastavnik ponavlja isti nastavu - umesto jednom, minumum dva puta. Ovo, naravno nije neophodno - zavisi od organiuacije nastave. Sa druge strane, iovako mi kao nastavnici imamo često na dnevnom redu neopterećenost ili preopterećenost nastavnika (češče ovo prvo). Možda bi na ovaj način mogle da se "ispeglaju" neke stvari u tom smislu.

Hmmm pa evo u startu mogu da vam kažem da bi neki predmeti bili izuzetno naporni za slušanje na ovaj način, npr. instrumentalne metode analize, gde se spremaju (tj. uče za odgovaranje) dosta glomazne i zahtevne vežbe. Ne znam kako bi izgledalo da imamo svaki ili svaki drugi dan vežbe...

Opet, neki drugi predmeti, npr. matematika, mislim da bi mogli da se ukomponuju u ovakav sistem i čak mislim da bi on bio i efikasniji u slučaju matematike.

Da, kad sam malo razmislio svaki predmet gde se vezbe spremaju za svaki cas (npr. fizika) bi bio problematican, ali ako bi se recimo kao sto profesor Omorjan kaze slusala 2. max 3 predmeta po trimestru. ili mozda cetirimestru, to bi omogucilo da neki predmet koji je problematican "razvodnjimo" nekim laksim predmetom. npr Engleski, Racunari, ili bilo koji predmet koji se ne uci za svake vezbe... . Nekako mi se cini da u ekstremu koji sam pomenuo (1 predmet se slusa) sve bi bilo lakse, jer se radi jedan predmet slusa u kontinuitetu i ne misli se na drugo, osim bas takvih predmeta. Mozda bi takvi predmeti trebalo da se upare sa nekim drugim a da ostali idu sami... Glavno pitanje je dali bi to sto imamo manje predmeta dovoljno olaksava materiju da se predmet spremi za toliko krace vreme, i dali znanje ima dovoljno vremena da odlezi? Ali ako se to vec negde primenjuje to verovatno znaci da se moze...

Fazon trimestara nije nov i primenjuje se u svetu. Mislim da se više primenjuje u zapadnim zemljama i Americi.

Evo da malo razvijemo diskusiju. Pokušaču da posmatram stvari iz perspektive studeta. Ako grešim, ispravite me.

Ako pogledamo našeg prosečnog studenta, on/ona imaju po 4-5 predmeta po semestru. Od toga izaberu jedan ili dva u kome aktivno učestvuju a na preostalim su pasivni posmatrači. Pri tome razmišljaju o 2-3 zaostala ispita. Ukoliko imaju više zaostalih ispita, broj tekućih predmeta na kojima su aktivni se smanjuje. Kakva efikasnost se od ovoga može očekivati.

Ukoliko su organizacijski fokusirani samo na 1-2 ispita, moguće je da će ih odmah i položiti, broj zaostalih ispita će se smanjivati, efikasnost porasti.

Mislim da je pojam "znanje da odleži" primerenije ranijem načinu polaganja ispita kada su se ispiti isključivo polagali u ispitnim rokovima. Tada su nastavnici "odradili" svoja predavanja, predavanja nisu bila interaktivna niti su se nastavnici trudili da takva i budu, studenti nisu bili primoravani da se spremaju za svako predavanje nego su jednostavno čekali ispitni rok i onda - "gruvaj". To se lako može videti i sada na pojedinim predavanjima gde su studenti samo "fizički" prisutni jer im taj predmet trenutno nije u centru pažnje, bez obzira što se nastavnici trude da ih učine interaktivnim. Odziv studenata je veoma nizak. Naravno, u takvim okolnostima se može razumeti da treba vremena da "znanje odleži".

U potpunosti ste u pravu

No ako je cela ta prica sasvim mudra stvar, kako to izvesti?
Mislim (savrseno me mrzi da citam zakon o visokom obrazovanju) dali je to nesto sto fakultet sam moze da organizuje ili su mu potrebne kojekakve dozvole ili moramo da rusimo vladu ? Ili to mozda moze nekako da se ulgavi postojeci sistem sa tim da ce ocene biti upisane tek u januaru... ???

Mislim da neće biti potrebe za tim da rušimo vladu . Kao što rekoh, pokrenuću tu temu na NN veću, Kolegijumu, Centralnoj komisiji za studijske programe itd. Sve u vezi te teme će, naravno, biti objavljeno na Forumu.

Mislim da je ideja odlicna.

Mislim da to fakultet moze sam da organizuje. Taj nacin slusanja i polaganja ispita se vec primenjuje na FTN-u. Ne znam za ostale smerove, ali znam da ET na visim godinama slusa jedan predmet neko vreme, to poloze, imaju pauzu nedelju dana, pa onda sledeci predmet, itd.

Blok nastava je vrlo interesantna ideja po pitanju efikasnosti i mogu Vam reći proverena sa moje strane. Naime, desilo se da je jedan od asistenata morao da otputuje u inostranstvo i pri tome je, pre nego što je otišao tamo, održao "ubrzan" postupak održavanja vežbi. Dakle, u dve nedelje smo imali skoro svaki drugi dan vežbe iz istog predmeta i osetno se primetilo da stvari dosta duže ostaju u glavi, jer se pominju češće u toku nedelje. Što se mene tiče moje znanje sa tih vežbi je mnogo brže napredovalo, jer nisam čekao nedelju dana da mi ispari i ono malo što mi je utuvljeno za sat i nešto vremena, na kojima se često dešava da opadne koncentracija pa nekad ni ono malo (malopre pomenuto) ne probije do mozga
Da ne davim puno, ako iko želi da čuje mišljenje studenata, moj predlog je da definitivno treba isprobati ovakav način nastave.

Još jedna stvar, za slučaj da postoje neverne Tome i da smatraju da ovaj tekst nije napisao neko od studenata, moje ime je Bogunović Nenad (45/04-H)

Hvala na pažnji!

Potvrđujem navedeno. Razgovarao sam sa Nenadom o tome danas na času.

Uvek sam za to da se poboljša nastava i olakša studentima savladavanje gradiva. Blok nastava je lakše izvodiva kod tzv. računskih predmeta, dok je nešto teže izvodiva kod eksperimentalnih (upravo zbog ulaznih kolokvijuma). Takođe mislim da je bolje imati 2 predmeta u blok nastavi, jer bi sa 1 predmetom došlo dao zasićenja. U tom slučaju bi i studenti morali ozbiljnije da se pozabave studiranjem. Da se ispravim, U SVAKOM SLUČAJU bi studenti morali da se uozbilje.
Vec sada sa novim sistemom studiranja ima mnogo olakšica koje su ranije bile nezamislive. Studiranje treba da bude primereno prosečnom studentu, a ne studentu ispod proseka. Neverovatna je činjenica da se najbojli studenti, pored studiranja, najčešće aktivno bave nekim sportom, uče strane jezike, aktivni su u studentskim organizacijama, učestvuju sa studentskim radovima na tehnologijadi, volontiraju kada su Otvoreni dani Tehnološkog fakulteta i slično. Očigledno je u pitanju dobra organizacija i volja.