Forum Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

Želeo bih ovom prilikom da se zahvalim organizatorima tribine (Dime, Savić & Co.) koja je održana 10. maja zato što su me uopšte pozvali da učestvujem u njenom održavanju i još jednom da dodam da sam i sam dosta toga novog čuo i naučio od profesora koji su učestvovali!

Drugo, želim da se zahvalim svima koji su imali strpljenja i snage da ostanu posle pauze i odslušaju i moju prezentaciju, nadam se da nisam jako smorio Tema je prilično opširna, pokušao sam da je sažmem i skratim maksimalno, ali ja baš volim da se raspričam ponekad Naravno, bez obzira koliko se ja trudio, bojim se da sam tek dotakao neke stvari i bio sam prinuđen da dosta toga preskočim i izbacim. Kako god bilo, to je samo početak, nadam se da smo tek načeli razgovor na teme FLOSS, Linux i sl. Sve one koje zanima malo više o svemu rečenom ili eventualno imaju neke nove ideje ili nedoumice, stojim na raspolaganju. Dođite slobodno (free/libre ) ako mislite da vam mogu pomoći u prelasku na "dark side of the Moon"


P.S. Iskoristiću ovaj post da vam skrenem pažnju na jedan novi časopis koji je tek u začetku, a predstavlja projekat u kojem biste možda mogli i sami da učestvujete: LiBRE!

Vidim da si napisao članak o SciDAVis-u

Sećam se časopisa GNUZilla koji je bio prvi časopis takve vrste kod nas i spomenut je u uvodu probnog broja ovog časopisa. U njegov izuzetan kvalitet se možete i sami uveriti jer svi brojevi se mogu naći na Net-u i izdavan samo u PDF formatu i, naravno, mogao je svako ko je hteo da ga preuzme. Bio je delo određenog broja entuzijasta ali je prestao sa izlaženjem verovatno zbog nedostatka slobodnog vremena i obaveza urednika i saradnika. Pretpostavljam da jedan deo njih nije umeo da odgovori na pitanje u stilu:"Imamo li ti mi neke hasne od ovoga?...Nemamo!!! Ja tu perem, peglam a ti se zamajavaš!!! E, odmah da si ustao od tog računara i poveo dete u šetnju!".

Jesam. Imao sam viška pola sata vremena




Čekao sam da zaspi

P.S. Cenim da će sledeći biti ImageJ ili Gwyddion, ali za jedno dva meseca u drugom/trećem broju!

Lepo

Možda se neko "naloži" i na Dia. Ako je neko čuo za famozni "Visio" ovaj softver će mu biti po volji.

Nakon što je nulti broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru preuzet u preko 2000 primeraka, prepoznali smo želju zajednice da čita i saznaje novosti iz jednog ovakvog časopisa i održali smo reč da ćemo za mesec dana objaviti sledeći, prvi broj.

Naš tim je tim volontera, entuzijasta i zaljubljenika u slobodu, okupljenih oko zajedničke ideje. Radili smo punom parom u proteklih mesec dana kako bi prvi broj časopisa LiBRE! obradovao sve zainteresovane i postao dostupan svima.

Preuzmite besplatno već danas prvi broj LiBRE! časopisa o slobodnom softveru sa našeg sajta: https://libre.lugons.org.

LiBRE! tim

Ako posetite LiBRE! sajt primetićete da je Ivan Stjepović član Redakcije časopisa .

Čestitam izlaženje No.1 časopisa. Čitajući ga, zasvrbela me tastatura i dobih inspiraciju da napišem neki tekst o Math softveru. Ne znam koliko je to uopšte privlačno za širi krug ljudi. Iako mislim da baš i nije , moraću kad tad o tome nešto da napišem.

Pozdrav,
Radovan

Pošto uvek fali tekstova za novi broj, neće biti viška da se napiše i tako nešto. Cilja se razna publika, različitog interesovanja i nivoa računarske pismenosti, uključujući tu studente i profesore, pa je sigurno da će nekog interesovati!

Inače, nulti broj je u prve dve nedelje skinut više od 2000 puta, a za ovaj prvi broj se očekuje i više!

P.S. Moram da kažem da mi ovaj prvi broj mloogooo ubav A radili su ga samo entuzijasti, amateri, isključivo na dobrovoljnoj bazi!!

S ozirom da sam poslednjih par dana učestvovao u pisanju jednog završnog rada u Word-u sa puno muka i da sam čuo od još par studenata da su imali poteškoća prilikom pisanja njihovih radova, predlažem svima koji su zainteresovani da dođu kod mene i pogledaju kako se dugački tekstovi mnogo lakše pišu u LyX-u (recimo doktorat). Ako se okupi dovoljan broj ljudi, možda i da organizujemo mini-kurs iz LaTeX/LyX-a i da svima koji pišu ili će pisati završne/master/doktorske radove olakšamo život. Naravno, kurs bi bio neformalan i u formi uvoda u LyX i osnove korišćenja. Verujte mi, iskustvo je oslobađajuće!!

Iz mog ličnog iskustva - završni/master/doktorski radovi će se pisati u Lyx-u pod sledećim uslovima:

• Da neko napravi instalacioni CD po sistemu - ubaci i pritisni "Instaliraj"
• Da neko napravi "template" sa praznim delovima (sadržaj, glava, poglavlje, formule,tabele, slike) sa veoma kratkim uputstvom kako da se to koristi i prazni delovi popune
• Da je svaki student pre odbrane završnog rada u obavezi da prođe kroz (recimo, jednodnevni) kurs u vezi prethodne dve stavke
• Da postoji zadužena osoba/osobe koja će biti na raspolaganju po bilo kom pitanju što se Lyx-a tiče
• Da neko donese odluku da se završni/master/doktorski radovi primaju isključivo u PDF i LYX formatu

Neki su uslovi potrebni ali ne i dovoljni, jedino je poslednji potreban i dovoljan. Pri tome će se sigurno provlačiti floskula da je na ovaj način svima otežano a ne olakšano. Kako se ovo kosi sa raznim "slobodama", Latex i Lyx će koristiti samo veoma mali broj pojedinca koje uspeš da zainteresuješ. U najvećem broju slučajeva, Lyx-u će se prikloniti oni koji pišu doktorske teze (duže tekstove sa mnogo formula, slika, referenci na formule, delove teksta, literaturu gde treba numerisati formule, tabele, slike, poglavlja, napraviti sadržaj, indeks pojmova, spisak literature) i to tek onda kada to treba da urade brzo i kada im Word dovoljno presedne (od koga će najverovatnije prvo da krenu) .

Ne bih toliko podcenio metodu "rekla-kazala" na našem Fakultetu. Mislim da bi za početak bilo dovoljno da ovih par studenata napišu svoje master radove u LyX-u i da prošire dobar glas. Lično ću da "namučim" sledećeg diplomca koji bude došao kod nas da napiše master rad koristeći LyX Već imam kandidata kome je dobrano preseo Word i koji je svojim očima video kako izgleda pisanje u LyX-u, pa je već najavio da mu ne pada na pamet da se muči i sa masterom. Naravno, dobiće template od mene i svu potrebnu pomoć. Njegovo će biti "samo" da piše! A dobar glas daleko se čuje...


P.S. Doktorat sam kompletno napisao u LyX-u. Kome treba može da dobije fajl da koristi kao template uz prateće uputstvo.

Slažem se.

Poštujem

Postavi to uputstvo ovde na forum

Zanimljiv CAD program: JMCAD. Mozda nekom ustreba za neku simulaciju i sl.

Podsetio me ovaj softver na takođe besplatan i opensource zvani Scicos koji je takođe "a graphical dynamical system modeler and simulator". Podloga mu je Scicoslab. Ovaj sistem je verzija poznatog, Matlabu sličnog, softvera pod imenom Scilab (često se spominje kao jedna od najboljih Matlab alternativa). U okviru Scilaba je verzija Scicosa nazvana Xcos. Sve u svemu Scicoslab/Scios odnosno Scilab/Xcos je veoma sličan komercijalnom i mnogo poznatijem sistemu Matlab/Simulink. Kada se spomene MATLAB, svi će to ime sa strahopoštovanjem da izgovore - kao nešto što je svemoćno i sveprisutno u inženjersko-računarskom svetu. Za neke će biti začuđujuće ali Matlab-Scilab je posebno okruženje za numeričke proračune i vizualizaciju podatka, ali je u suštini programski jezik. Da li ste sad zainteresovani? Bili vi zainteresovani ili ne - Matlab je industrijski standard za inženjerske proračune. Pri tome je veoma skup, pa se umesto njega često koriste njegove alternative.

Istina! Ne treba zaboraviti ni GNU Octave s obzirom da se ipak radi o programu koji je ime dobio po Oktavu Levenspilu (Octave Levenspiel). Ako neko slučajno na ovom fakultetu ne zna ko je on, a ime zvuči poznato, reći ću samo - Hemijski reaktori Jedna od najvažnijih karakteristika ovog programa je da direktno otvara Matlab-ove m fajlove, tj. ne treba prevoditi ili prebacivati naredbe u Matlab kod jer koristi identičan set komandi i ključnih elemenata. Da dodam da postoji i dosta gotovih primera i modela za hemijske reaktore napisanih pomoću programa Octave, a koji su besplatni!

Ja se samo nadam da će ova tema nekoga da zainteresuje

Tako je, GNU Octave se spominje kao "najmatlabolikiji" softver te vrste. Nastao je tako što su profesori James B. Rawlings i John G. Ekerdt nameravali da koriste neki softver za njihov kurs iz hemijskih reaktora, a da to ne bude neki programski jezik tipa FORTRAN gde studenti više vremena provode tražeći greške u programu nego što razmišljaju o rešavanju problema koji im je zadat. Kasnije je Octave prevazišao prvobitnu nameru i danas onaj ko prestane da koristi Matlab, obično nastavi sa Octave-om. Informacije o kursu iz hemijskih reaktora baziranoj na knjizi od ovih profesora možete videti na Chemical Reactor Analysis and Design Fundamentals. Tu se mogu naći razni primeru urađeni u Octave-u, a tematika su Reaktori. Inače, meni je vežbe iz Reaktora držao Duško Pošarac. Pre više godina mi je Duško jednom prilikom rekao da on Octave koristi svakodnevno.

Za razliku od Scilab-a, Octave je oduvek baziran samo na komandnoj liniji. Tako je - na komandnoj liniji. Osnovni način rada je da imate komandni prozor u kome samo kucate komande. Programe (skripte) i funkcije pišete u nekom tekst editoru. Ne baš primamljivo - zar ne? Pri tome je glavna platforma na kojoj se razvija - Linux. Iz mog ličnog iskustva mogu da kažem da se sa Octave-om treba više "boriti" ako želite neke kompleksnije stvari da odradite. Inače, Octave je jedan od najznačajnijih "free software projekata" - pogledajte link na Free software foundation. Znači, ako želite da koritistite Octave - zaboravite na Windows. U njemu je rad sa Octave-om uvek problematičan. Prema tome, nije iznenađujuće da komercijalni Matlab nema baš dobru podršku za Linux a kod Octave-a je potpuno obrnuto. Autori i kontributori Octave-a su veoma tvrdoglavi i jednostavno se godinama odupiru i protive bilo kakvom "fancy" IDE, GUI ili kako već. Pored toga postoje i raznorazni GUI koje korisnici sami prave - manje ili više kvalitetnih i to obično kao hobi projekte. Kako broj ovih raznih GUI raste, tako i glavni autori Octave-a pod pritiskom korisnika u poslednje vreme intenzivnije razmišljaju o GUI Octave kao sastavnom i stabilnom delu GNU Octave. Napominju da će jednostavno jedna od sledećih verzija GNU Octave-a imati GUI (ima ga u već 3.6.2 verziji pa nadalje). Mislim da to što smo spomenuli par numeričkih softvera, većinu naših profesora i studenata i na tangira baš mnogo. Za sada većina naših master studenata, da bi nešto izračunali, sede ispred računara i traže "Digitron". Ako neko koristi Matlab/Octave/Scilab, to je sporadično i koristi ga mali broj pojedinaca (naravno nema nijedne Matlab licence - ovo je "redudantno" i spomenuti). Ko god se zaposli u inostranstvu posle studija, od njega se traži da koristi nešto u stilu Matlab/Octave/Scilab pa i Mathcad. Nikoga ne zanima što vi to "niste radili".

Pošto me je profesor Omorjan u jednom svom prethodnom postu "izazvao" da postavim uputstvo i šablon za izradu doktorata u LyX-u, evo konačno (pokušavam) da odgovorim izazovu

Na ovom linku možete skinuti .zip fajl Doktorat-Template koji sadrži sve što je potrebno za izradu mog doktorata, uključujući korišćenu bazu literaturnih izvora i slike, kao i kratko objašnjenje kako koristiti Template i dva fajla koji sadrže licence za samu doktorsku disertaciju i priložene LyX fajlove. Prvo što treba da se uradi je da se downloaduje zipovani fajl i raspakuje, a zatim pročita priloženo uputstvo. Ako bude problema, tu sam.

P.S. Još davno sam Arpadu dao sve potrebne fajlove i nadam se da je uspeo da se izbori sa njima, pa ga pozivam da podeli svoja pozitivna/negativna iskustva sa nama. Ako su jako negativna, neka ih podeli samo sa mnom

Иване, свака част - скидам капу

Сад ко воли - нек изволи. За почетак, ниси никога испрепадао детаљима како је сво ово изведено (преамбула, стилови, класе итд.). У принципу, ко жели да користи lyx фајлове твог доктората - лиценца говори да дајеш дозволу за то - то ће моће да уради скоро па одмах. Треба видети почетни фајл у коме се види да је направљен из делова, што је препоручљиво (мањи фајл, краће време да се формира PDF). Твоја је лиценца црло растегљива - у принципу, мењаш што год хоћеш

Као твој "фан" ја сам се, наравно, одмах са овим играо и практично нисам имао проблема. Наравно, на почетку мора бар нешто да буде - па тако и овог пута. Ниси навео како се користи BibTex, односно како си направио базу са референцама - приложени bib фајл са литературним цитатима као последљи фајл у "мастер" документу. Направљен је са ЈабРеф програмом - бар ја тако мислим јер је тако и наведено у фајлу. Наравно, дешава се да све ово и не ради "из прве", али ја сам за сада веома пријатно изненађен . Ево приложене слике где се референце на литературу не виде - слика лево. Ова слика је из фајла који сам ја добио на свом кућном рачунару у Xubuntu. Једноставно, LYX га није "упаковао" у резултујући крајњи фајл. Разлоге за то не знам, нисам нешто Гугловао нити петљавио по LYX-у. Друга слика је приказ да недостаје Литература.

LYX и Miktex - (значи Њиндоњс) овде не прави проблем.

Још једном да напоменем, изузетно ценим твој труд око овога

Ovo i nije bio neki veliki problem. Ispostavilo se da je stil za Literaturu-Bibliografiju (elsarticle-num) korišten od Ivana (desni taster na "BibTex Generiše Bibliografiju") u glavnom LYX fajlu nije bio instaliran na mom sistemu TexLive sistemu u Xubuntu. Kada sam ga instalirao - problem rešen

Jes' da, zaboravio sam da kažem za Literaturu, ali sam se setio tek kad sam sve već spakovao i postavio. Jeste, koristio sam JabRef 2.7 koji je dostupan i za Windows i za Mac (JabRef download) i za Linux (već je u repozitorijumima), a izuzetno je pregledan i lak za korišćenje.

Nisam iznosio detalje oko samog procesa pravljenja fajlova jer bi to možda stvarno uplašilo one koji žele da probaju Šalu na stranu, mislim da nema potrebe za početak davati više informacija o preambuli, stilovima, paketima i sl., jer bi to samo zbunjivalo ljude. Reći ću samo da sam sve probleme koje sam imao rešavao preko Google-a i to vrlo brzo, jer je većinu stvari već neko rešio pre mene. Jedino što mi sada na svaku pretragu u Google-u koju počinjem rečima "how to change..." odmah izađe gomila TeX, LaTeX i LyX sajtova i foruma



Kao što sam rekao i preporučio na kraju moje verzije "Readme" fajla, naterali ste LyX da radi

P.S. Što se tiče licence LyX fajlova, trudio sam se da izaberem neku koja će kratko i jednostavnim rečima govoriti sama za sebe i mislim da sam uspeo u tome

Evo da se odazovem po pitanju upotrebe Lyx-a... Izgurao sam pisanje jednog seminarskog rada od pocetka do kraja, tako da sam otprilike uspeo da provalim kako funkcionise. Stvarno je jednostavan za koriscenje sto se tice unosenje teksta, referenci, slika, jednacina... jedno sto mi je malo zadavalo glavobolje jesu neke stvari koje se stavljaju u preabul (za uredjivanje teksta, formata), ali svakako mogu da se nadju resenja preko google-a, definitivno. Toplo bih preporucio upotrebu ovog programcica, posto je zaista jednostavan. Tako da sam ja, licno, imao vise pozitivnih iskustava imao nego negativnih.