Forum Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

Vrlo interesantan tekst za studente, a naravno i za profesore koje to interesuje: Mi pucamo iz puškica

Postavlja se pitanje da li je ovako nešto moguće organizovati, tj. da li su stvarno naši studenti spremni na ovakve MEĐUSOBNE dogovore! Siguran sam da poštuju kodekse časti i ponašanja kada odu negde u inostranstvo da studiraju, zašto to ne rade i kada su u Srbiji?? Čast izuzecima!!

Veoma interesantan clanak.

Apsolutno se saglasavam i podrzavam sve mere koje ne podrazumevaju dotojno reprezentovanje imena i prezimena u ma kojoj situaciji. Ono sto je takodje bitno znati je da "znanje moze naskoditi dobru, a dobro nikad ne moze naskoditi znanju"!

Sa tim u vezi, prevashodno je bitno da se negde zatureni osecaj za samopostovanje ponovo uzdigne i dozivi svoju fabulu.
Onoga trenutka kada budemo poceli da gledamo sebe kao jedinku koja ce svakako naci svoje mesto pod suncem, necemo morati da koristimo alternativne metode da do tog mesta brze dodjemo. Da budemo malo i duhoviti, puskicu poistovetimo sa KATALIZATOROM! Slicnost je vise nego ocigledna, a svi mi (inzenjeri, istrazivaci) smo veoooooma zainteresovani da nam jedan maaali dodatak doprinese skracivanju vremena procesa razvoja proizvoda (pamet=materija).

Ako se osvrnemo i na sledece... Koliko nas se zaista pridrzava nacela Vere i pravednosti u zivotu? Slavimo Krsnu slavu, a ipak nekad spomenemo Sveca i oteramo ga tamo gde mu nije mesto...

Ne zeleci da opravdam koriscenje puskica, postavio bih sledece pitanje: Kako gledate na odnos profesora prema studentima?!

Na svim, pa i na nasem fakultetu se susrecemo sa raznim ispijacima mozgova. Kako tumacite sledece reci jedne nase vrle profesorice, koja je na uvodnom predavanju studentima prve godine rekla kako kod nje TESKO MOGU DA DOBIJU DESETKU, JEDVA PAR DEVETKI DA U TOKU GODINE??!!! Ko je ovde normalan sada? Zar ovo nije otvoren poziv na "rat"? E, vidite, da meni neko ovo kaze, ja bih pucao iz svih sredstava, "puskica", "bazukica" i slicno. Pre nego kritikujete studente zavirite malo u svoje dvoriste!!!

Kao sto rekoh, svi mi treba da preuzmemo odgovornost za svoja dela i da se ponasamo u skladu sa moralnim nacelima. Zato budimo pravedni i vodimo se jasnim principima! Najbitnije je ostavit svoj pecat, tali da se otisak ne razmazuje!

Vladika Nikolaj Velimirovic je rekao: Zalud je bure od najskupljeg drveta,
ako se u njemu drži uskislo vino.

Uzajamno poštovanje student-profesor nije sporno. Apsolutno se slažem. Prethodno navedeni primer tj. izjava dotične profesorke je besmislena sama za sebe a ukoliko je izrečena u konotaciji sa:"Vi niste dovoljno inteligentni da razumete i naučite i pomirite se sa tom sudbinom" - onda je prilično i uvredljiva.

Povodom ove izjave, veoma me interesuje kakvo još sve ponašanje i kakve izjave profesora studenti smatraju za nekorektne, ponižavajuće, nepoštene, pogrešne itd. Svi smo mi ljudska bića i grešimo. Naše greške (mislim na profesore) se ipak ne mogu posmatrati kao greške hirurga, učesnika u saobraćaju ili rukovodilaca nuklearne elektrane. Daću vam primer iz ličnog iskustva. Dok sam radio u industriji, od mojih postupaka i grešaka su zavisili životi mojih radnika. Katastrofalna greška ili neodgovorno ponašanje bi imala za posledicu gubitak ljudskih života. Naravno, drugačije sam tada posmatrao svoje greške a drugačije sada kad sam profesor na fakultetu. Naravno, to ne znači da se kao profesor mogu ponašati neodgovorno - mada ima i takvih slučajeva. Pitanje je zašto se neki profesori (uključujući tu i mene), ponašaju neodgovorno i ne trude se da svoj posao obavljaju maksimalno korektno. Možda je odgovor baš u tome da nema nekih konkrentnih posledica takvog ponašanja. Ovde mogu da pogrešim a da čak nisam ni svestan toga da sam pogrešio. Mnogo je gore ako grešim, svestan sam toga a i dalje nastavljam sa istim, jer me baš briga za to. Mislim da je u ovom civilizacijskom trenutku, velika iluzija (slučajna ili namerna) posmatranje Fakulteta i Univerziteta kao "akademske sredine" gde se sve može regulisati moralnim i etičkim načelima kao i da se poštenje podrazumeva.

Gde mi profesori, po mišljenju studenata, grešimo? Šta bi to značilo "ispijači mozgova" kako kaže Porfirogenit?. Voleo bih da to čujem i razmislim o tome i neće mi "pasti kruna s glave" ako o sebi čujem nešto što mi ne prija. Ukoliko ne žele to da kažu javno, evo neka kažu ovde na Forumu. Ne morate spominjati imena - ukoliko to ne želite, interesuje me šta i kako učiniti da se odnosi student-profesor tj. profesor-student može podrazumevati, u najmanju ruku, kao korektan. Naravno, uzmimo u obzir da smo svi subjektivni i da svi mi grešimo. Bez obzira na to, uvek su dobrodošle pozitivne vibracije.

Postovani profesore Omorjan,

Ne mogu da se otmem utisku da je nezainteresovanost profesora jedan on najdominantnijih problema sa kojima se studenti susrecu. To se moze zakljuciti i po njihovoj prisutnosti na ovom Forumu. Ne zeleci da prebacujem niti da bilo koga uzdizem, ali Vi ste jedini koji je pokazao interesovanje da nesto sazana o odnosu student-profesor,od dana mog prikljucenja ovom forumu. Prebih rekao da je to deo vase licnosti, nego mozda posledica neke obaveze koju imate na fakultetu, sto je za pohvalu.

Ovako... Profesor je Bice koje je svojim trudom i zalaganjem zasluzilo da uziva postovanje, ugled u drustvu,da znanje koje je stekao prenosi drugim Bicima koji zele da unaprede svoje znanje. Vi ste smernica, vi pokazujete put, a na studentima je da taj put svojim radom izgrade (joj, Mrkonjic-putari ). Vi ste takodje motivatori, uzori, vas gledaju sa velikim postovanjem. Studenti kojima mozda nije toliko bitan Ugled, zele da "nauce za Vasu platu" kojom bi mogli da grade svoju porodicu u ovom nemirnom drustvu. Za one od karijere, vi ste tu da sudenti ne ponavljaju vase greske, da se nametu svojim znanjem iz klupe koje nije dospelo u mozak iskljucivo iz tumacenja zakona i postulata prirodnih nauka. Svaka Vasa rec se daleko cuje i Vi te, na neki nacin, savetnici mladjih generacija koji zele da unaprede svet u kojem zive.
Postavljam pitanje: Da li se na osnovu ovoga moze naslutiti dokle doseze Vasa odgovornost?!

Vezano za primer... Zar ne mislite da je jednako vazno da studenti za cije ste postupke delom i vi odgovorni, sutra ne naprave gresku koja ce kostati nekolko ljudskih zivota?! Kako ce sutra da se ponasa taj isti student koji je cuo da ne moze da dobije 10? Zelim da verujem da je ovakav metod samo los nacin da se student motivise da radi kako bi dobio tu ocenu. Odgovornost profesora je nemala, iako mozda vise ne radi u industriji. U danasnje vreme ljudi paznju poklanjaju sebi i krugu od 1m oko sebe. Ne znam da li smo svi mi Darvinisti ili pristalice kvantne teorije o funkcionisanju svih zivih bica, no, hajde samo da pomenem jednu stvar: Vodimo racuna da svojom poremecenom frekvencijom ne poremetimo funkcionisanje Bica oko nas, a znate kako se talasi prostiru i na koji nacin mogu da uticu na oscilovanje... Od svih nas sve zavisi!



Poslednjih godina se u nasem skolstvu pojavio jedan sindrom koji sam slobodan da krstim kao "KomuKapi". Znate ono kada imate bogatog tatu koji je kao pristalica SK uspeo da vam obezbedi za zivot, a sada vam je sve bolje od nesretnog masin-bravara, toboz, apdejtovani ste do te mere da ste zaboravili onaj bazni bit koji vas je stvorio... S tim u vezi, mozda je prestrogo i neumesno ovo sto cu reci, ali muka mi je od poltrona i neobuzdanih "dodjosa"(u smislu apdejta), koji danas prosipaju pamet na mestu gde ne bi trebalo da budu visi od svoje telesne visine. Postavlja se pitanje, zasto pojedini profesori toliko zastupaju sve ono sto Bolonja nosi sa sobom, a sami su do svojih akademskih zvanja dosli u KOMUNISTICKO ili POSTKOMUNISTICKO vreme, kada je jos uvek studiranje kostalo samo slobodnog vemena??!! Odakle sada nerazumevanje za harac na budzete studenata i njihovih roditelja! Ruzno je, ne samo neodgovorno, da se zbog sake dinara pojedinci bune i neprihvataju nove ideje. Sve je to zato sto su, nazalost, izgubili nit koja ih cini ljudima za sve ljude(studente). Da ne sirim temu dalje....

Da se razumemo, daleko od toga da su profesori jedini krivci, kao sto rekoste, svi mi gresimo. Posebna je prica koliko studenti grese u svom ophodjenju, ne prema profesorima, vec prema sami sebi. Stvar je da sve dolazi iz kuce, pa jos ako i van kuce ima malo prilike da se nesto popravi, onda su oni ljudski zivoti debelo ugrozeni. Savest??! Sta je to sad? Hajde da je vratimo, kolektivno!?
Ponasanje studenata koje nije u skladu sa nekim principima, daje mogucnost profesorima da i oni budu takvi. Sve je uzrocno-posledicno. Ako bi smo se vodili onom starom, da kuca nije tesna ako celjad nisu besna, mozda za sve nas i ima nade. Zapravo, siguran sam da za nas ima nade!!!

Za kraj... Unapredimo drustvo i svet oko sebe, ali setite se da kad ledja zabole, kasno je okrenuti glavu. Ako zelimo da se nasa deca sutra s vremena na vreme okrenu i pogledaju na nas i nasa dela, ne dopustimo da se svojim nepromisljenim postupcima odreknemo te privilegije!!

Što se "nezainteresovanosti" tice ona je stvarno "višeslojna" i ne znam šta bih o ovome komentarisao jer svugde se mogu naći elementi nezainteresovanosti. Mene najviše interesuje, ali konkretno, šta bi to trebalo preduzeti da studenti ne osećaju da su profesori "nezainteresivani" i obrnuto. Voleo bih da se o tome vodi prava diskusija sa konkretnim primerima. Konkretno, povodom Foruma, ja lično mislim da nam Forum može svima prilicno pomoći u rešavanju mnogih problema kao dodatni oblik komunikacije. Nažalost, izgleda da većina kolega i studenata za sada ne deli moje mišljenje. Nadam se da će se to ipak promenuti jednog dana.

Nadam se da mi neceš zameriti, ali ovaj pogled na profesore je suviše idealizovan - možda nisam dobro razumeo poentu onog što si hteo da kažeš ali sa ovim ne mogu da se složim. Mislim da profesori nisu ni u kakvom smsilu neka, da karikiram, "Viša Bića" koja drugima pokazuju koji je pravi put. Možda bi to bilo tako u doba Sokrata, Platona i Aristotela. Nema tu nikakve misterije i čak mislim da generalizacija ovakvog tipa i ovakav pogled na sve profesore koji su u nekom smislu "iznad" ostalih škodi kako profesorima tako i studentima. Nije čest slučaj da profesori koji sebe smatraju da su iznad ostalih i pri tome ih i ostali tako posmatraju, često i "zastrane" u smislu da debelo iskoriste taj "mit" i često se okoriste u smislu svog ličnog interesa. Na još vecu žalost, ima čak i slučajeva da ovaj "mit" preraste kod nekih u patološko stanje, a ko je onda na udaru - u prvom redu studenti pa onda svi mi ostali. Prema tome, samim tim što je neko profesor, taj nije po automatizmu i zaslužio da uživa poštovanje, ugled u društvu itd. Da bi se postao profesor, treba ispuniti određene kriterijume koji jesu proizvod truda i zalaganje (kao i za mnoge druge stvari) i u tome nema ničeg uzvišenog ili posebnog.

Ne bih se u potpunosti ni sa ovim složio. Slažem se da svi utičemo jedni na druge ali niko neće pred lice pravde privesti roditelje optuženog punoletnog kriminalca jer ga nisu dobro vaspitali pa je njihova krivična odgovornost to što im je sin kriminalac. To jednostavno tako ne funckioniše. Na primer, u Hagu se nalaze optuženici bivši studenti, ali ne i njihovi profesori. Ako neko od mojih bivših studenata napravi neku grešku u proračunima i zbog toga neko strada, on će odgovarati pred svojom saveššu i najverovatnije krivično. Niko neće doći mene da uhapsi zbog toga jer ga, recimo, ja nisam dobro naučio da računa. Da li ja mislim da bi trebalo da sam delom odgovoran za to?. Ne, ne mislim. Kad sam se zaposlio u industriji, shvatio sam da mi je Fakultet ipak dao samo dobru osnovu da se zaposlim i snađem. Dalje je sve zavisilo isključivo od mene.

Pročitao sam više puta ovaj deo (jedna od pogodnosti Foruma kao razmene mišljenja). Načeo si dosta tema za raspravu u jednom dahu. Spomenuo si "da za nas ima nade". Moramo u to da verujemo mada se sve više i sve češce osećamo kao da idemo na "Vetrenjace".

Pozdrav,
Radovan

Ok, cini mi se da je ovde u pitanju sukob realista-idealista, sto i nije lose ako uzmemo u obzir to da su za uspeh jednako potrebne vizija i delanje )
Insistirao sam na onom "Bica" kako bih ukazao na jednakost student-profesor, sto se tice prava i mesta pod suncem. Sa druge strane, misljenja sam da se razlike same namecu - dosadasnji rad, iskustvo.. Zasto ne reci i ugled?!

Pretpostavka je da svi mi odgovaramo za ono sto radimo. Ako posmatramo odgovornost prema poslu, onda mozemo reci da je profesor odgovoran za obavljanje svojih obaveza onom ko mu daje platu. A sta cemo sa onim da je profesor i pedagog (cak i po definiciji Fakulteta )?! Po meni, to je jos jedna dodatna stavka u opisu onoga sto zapravo profesor jeste. To mozemo da povezemo i sa onim "nesretnim" ugledom. Produkuj dobre ljude, strucnjake kao sto postizes licne rezultate, pa uzivaj ugled.

A ostavljam mogucnost da ja sve ovo zapravo sanjam i da stvari ne funkcionisu ovako u praksi. Ko zna...

Važno je da se mi slažemo da se ne ne slažemo, a možda ćemo se i složiti . Možda se varam, ali mišljenja sam da svako ovakvo "pisanije" na Forumu ne može da škodi. Može možda nešto i da se nauči ili da se reši neki problem a čak i ako se bar malo bolje osećamo posle napisanih misli - eto pozitive . Sa druge strane, ako je nekom neinteresantno - ne mora da čita.

Podsetio si me na neke stvari kada si spomenuo "pedagog" u kontekstu profesora. Čudno je to da se za profesore podrazumeva da su pedagozi, mada da ti iskreno kažem - ja pojma nemam šta to znači biti dobar pedagog. Imam samo neku maglovitu predstavu o tome. Koliko ja znam, niko od univerzitetskih profesora nije podučavan po tom pitanju (osim onih koji se pedagogijom direktno i bave). Praktično, niko nije profesore nikada učio kako se ovaj posao dobro obavlja. Mislim da je tako uglavnom i u celom svetu. Da bi to bilo jasnije, opisaću kako se profesor postaje i to je tako u praktično velikoj većini slučajeva. Recimo, sada ti završiš Tehnološki fakultet i odmah posle toga se zaposliš na istom fakultetu kao asistent ili istraživač. Može ti se desiti da odmah budeš uključen u nastavu rečima:"Ovde ti je kancelarija, tu ti je materijal za nastavu...i da, termini za nastavu su ti utorkom i četvrtkom u toj učionici". I evo ga - nisi se ni okrenu a već držiš nastavu tj. vežbe studentima. Ovde niko nije spomenuo reč "pedagogija" ni u jednom kontekstu. Da bi postao profesor, treba da doktoriraš a doktorat je naučno delo - dakle nema veze sa nastavom i pedagogijom. Kada postneš profesor pored tzv. vežbi možeš da držiš i tzv. nastavu. Neke velike razlike nema a negde čak razlika između vežbi i nastave ne postoji. Primeti da sve vreme podučavaš studente a niko ti nikada i ne kaže kako to treba da radiš. Sve se uglavnom ostavlja na tebi da ti sve sam zaključiš. Ovo je valjda jedina struka u kojoj ti za držanje nastave ne treba praktično niti prethodno podučavanje niti nekakvo iskustvo, odmah si bačen u vatru. Možda je grubo poređenje, ali zamsili građevinca koji je diplomirao na mostogradnji i ti njemu daš odmah da izgradi most. Može taj most da bude i dobar, ali ako znaš da taj nikada nije učetvovao u izgradnji mostova, pitam se kako bi se ti osećao kada bi prelazio taj most. Međutim taj isti građevinac može slobodno odmah da podučava druge studente kako se mostovi grade i niko neće praviti nikakav problem oko toga.

Da budem iskren, ovo ja nisam izmislio nego sam negde sličnu diskusiju pročitao na temu visokoškolske edukacije.

Pozdrav,
Radovan

P.S. Kako je ova tema prvenstveno počela oko prepisivanja, evo jednog interesantnog članka na tu temu How to Stop Cheating (Or at Least Slowing it Down)

Uopstavanje svako pogresno je. U bilo kom od konteksta koji su ovde razmatrani ili dotaknuti, Inace bih mogla pomisliti (OBRADOVATI SE?) da svi studenti razmisljaju kao Porfirogenit, a svi nastavnici kao Radovan
Krenucemo napred kad za to bude vreme, ni pre, ni kasnije. Pristalica sam pristupa da radimo na tome da to bude pre. Ovde je u algoritmu mesto za petlju - i u tom slucaju krenucemo napred kad.....

RadovanOmorjan: "Nije čest slučaj da profesori koji sebe smatraju da su iznad ostalih i pri tome ih i ostali tako posmatraju, često i "zastrane" u smislu da debelo iskoriste taj "mit" i često se okoriste u smislu svog ličnog interesa. Na još vecu žalost, ima čak i slučajeva da ovaj "mit" preraste kod nekih u patološko stanje, a ko je onda na udaru - u prvom redu studenti pa onda svi mi ostali. Prema tome, samim tim što je neko profesor, taj nije po automatizmu i zaslužio da uživa poštovanje, ugled u društvu itd. Da bi se postao profesor, treba ispuniti određene kriterijume koji jesu proizvod truda i zalaganje (kao i za mnoge druge stvari) i u tome nema ničeg uzvišenog ili posebnog."
(Izvinjavam se, ne ide mi baš citiranje delova teksta pa sam samo copy paste)

Mislim da jeste čest slučaj, i ovo je na žalost jedna velika istina. Pogodili ste pravo u centar, ni sam ovo ne bih bolje rekao. Zaista neki profesori se drže tako da im se u pogledu vidi da dok prolaze fakultetskim hodnicima imaju osećaj kao da su princ na belom konju koji prolazi pored nas običnih nižih bića, kmetova-studenata. Pa se nađu i uvređenima kako se poneko od nas usudi da ulazi u njihove odaje(kancelariju). Zaista patološko stanje, i što je najgore, takvi profesori imaju visoko mišljenje o kvalitetu njihovih predavanja (verovatno im niko i ne govori da nije tako, ili misle da mišljenje nižih bića nije bitno).
E tu dolazimo do ove teme kako profesor nema profesora da ga nauči da bude profesor. Mišljenja sam, da bi mladi profesori, na početku karijere trebali da imaju bar neki kurs na ovu temu, i da bi trebalo da se nađe neko ko bi to mogao da im prenese. Mislim da nije sporno znanje koje ima mlad čovek koji je upravo doktorirao, verovatno sa odličnim prosekom, i sprema se da postane profesor. Ali ako on to znanje ne ume da prenese dalje, onda u čemu je smisao. Dakle, profesori postaju ljudi sa najvišim ocenama i upitnim profesorskim veštinama, pa ko ispliva ispliva, a oni ostali spremaju svoje bele konje da na njima ponosno odu i u penziju.
Dakle, po mom mišljenju, dobar profesor nije onaj koji najbolje zna i ima sve u glavi, već onaj koji to znanje ume najbolje da prenese, pa makar i sve čitao iz knjige ili sa puškica (dobro, ovde sam malo preterao, ipak je bitno i znanje, samo hoću da istaknem poentu).
Možda je ovim profesorima (na konjima) učinjena medveđa usluga kad su primljeni da obavljaju taj posao. Možda bi se pokazali u punom sjaju da su našli posao u struci, i možda bi nam i industrija bolje izgledala jer bi to ogromno znanje koje ne umeju da prenesu studentu usmerili na pravo mesto.
Odnos student-profesor je, pored tog umeća predavanja znanja mlađim naraštajima, takođe veoma bitna stavka. Dakle, to bi trebala da bude obostrana saradnja, a ne samo pusto izlaganje gradiva u amfiteatru gde pola studenata spava. I ovde još jednom može da se istakne potreba neke prethodne obuke mladih profesora po ovom pitanju. Kao student, mogu da kažem da je profesor kog ja poštujem onaj koji poštuje i mene i ne gleda me sa visine.
Evo, da ne bude da samo kudim profesore, naročito ove starije, jedan svetao primer. Kao što ni do sada za kritike nisam iznosio imena neću ni za pohvale. Dakle, jedan profesor koji je otišao u penziju sa nogama čvrsto na zemlji(bez konja), zaradio je moje poštovanje (pored dobrog organizovanja nastave i ispita) tako što me jednom prilikom sreo na ulici i zastao da se pozdravi sa mnom i porazgovarao reč dve. Ništa posebno zaista. Dakle profesori, za dobre ocene za onim anketama treba biti čovek pa onda profesor. I da se ne zavaravamo, profesor koji mi se obraća sa "vi" i "kolega", ima manje respekta u mojim očima od onog koji me jednostavno oslovljava imenom, al to je neka druga tema. Na kraju, hvala što ste stigli do kraja ovog teksta!

Bas me zanima da li ste vi na vase profesore gledali sa ovakvim predubedjenjem ili ste ovakvo misljenje stekli s' godinama?
Na osnovu ovih nekoliko postova zapitao sam se da li ja zivim u zabludi da neke stvari funkcionisu onako kako ih vidim. Naravno, metodika i pedagogija nisu iste stvari, cak, slazem se da profesor ne mora da zavrsi "za profesora" da bi radio na fakultetu. Strucnjak je za svoju oblast tu gde jeste. Elektricar radi instalacije, kuvar radi sa reaktorima, pekar mesi hleb. Profesor "necega" je odgovoran za svoju oblast istrazivanja. Sa cim on radi? Ok, tehnolog, matematicar, fizicar... Studenti?! Opaaa, jos jedna stavka u opisu posla. Na osnovu onoga sto ste napisali, profesor nije pedagog, tj. nije ucio za pedagoga. Po meni, takvom profesoru nije mesto na fakultetu. Naucnici rade na INSTITUTU! Fakulteti su tu zbog studenata, dakle, visokoobrazovna ustanova, po definiciji. Obrazovna! Dakle, podrazumeva se da se neko necemu uci, naravno u opisu strucnog zvanja, ali pedagogija bi se podrazumevala cak i u kontekstu odgovornosti prema ljudima. Da se razumemo, potpuno se slazem sa vama da svako od nas ima predstavu o tome sta znaci biti pedagog. Ostavimo prostora da svako od nas to istrazi u sebi. Iz svega ovoga trebalo bi da sledi da je dobro imati kvalitetnog naucnika na fakultetu koji uz sve to ima volju,odgovornost i da radi sa studentima (pedagog- onaj koji vodi, uci decu)

Prof. Antov, slazem se da to bude pre nego kasnije, samo da to pre ne bude pre onoga sto je definisao relativni Ajnstajn, dakle kasnije )))

Kakvo sam ja mišljenje imao o svojim profesorima kad sam bio student? Pokušaću da se setim, mada je davno bilo . Recimo, na samom početku studiranja sam bio poprilično poplašen i stalno mi se motalo po glavi da je ovo "nemoguća misija", da nas zatrpavaju sa svim i svačim i da ja prosto ne mogu sve to da svarim. Za sve profesore i asistente sam mislio da su neka vrsta genijalaca koji u glavi imaju tomove enciklopedija i da meni ovde nije mesto. Sećam se svojih misli od prvih dana studiranja koje su bile tipa:"Položiti ispit je nešto što je skoro nemoguće. Hajde neko da mi kaže da prebacim tri tone uglja sa jedne na drugu stranu ulice - tu se odmah razume šta se od tebe traži, ali da polažem ispit kod profesora i asistenata - to je nemoguće jer prestavu nemam šta će se od mene tražiti!". Naravno, kasnije sam shvatio da to nije tako strašno. Nekako sam shvatio šta se od mene traži i uočio da se profesori međusobno jako razlikuju. Kod nekih sam se na predavanjima i vežbama osećao dobro, znao šta treba da naučim i kako, a kod nekih je bilo konfuzno i prilično neodređeno. Nisam previše razmišljao o tome zašto je to tako, niti zašto su mi neki više odgovarali a neki ne ili da li su neki bolji a neki gori i zašto. Jednostavno sam imao za cilj da ispite položim i ništa drugo, jer sam zato i tu gde jesam. Naravno, nije mi padalo na pamet da prepisujem ili koristim puškice. Sećam se dobro da sam sam čvrsto odlučio da profesor nikada ne bih želeo da budem jer je to poprilično apsurdna i nedefinisana profesija (toliko o nepokolebljivosti mojih odluka ) . Naravno, posle studija sam shvatio (a i danas tako mislim) da je studiranje bilo najlepše doba mog života i da su problemi sa profesorima i ispitima sitan doživljaj u odnosu na period posle toga.

Danas sam tu gde jesam i kao profesor se trudim da se ponašam onako kako bi meni odgovaralo da sam student. Pored toga pročitam neke preporuke prof. Feldera. Možda to ne odgovara baš svakom, ali je za mene logično da se tako ponašam jer me niko drugačije nije niti učio niti podučavao. Naravno, svi profesori će vam reči da oni dobro rade svoj posao i retko ko će vam reći da bi nešto mogao i da popravi u svom radu .

Što se tiče pitanja zašto se profesori bave i naukom a ne samo nastavom, to je jednostavno zato što su fakulteti NASTAVNO-NAUČNE institucije.

Ovaj komentar o profesorima kao pegagozima sam davno pročitao na sajtu profesora kojeg sam više puta spominjao na ovom forumu. To je profesor Felder. Evo linka ne njegov sajt Richard Felder. Evo i u originalu teksta sa njegove prve strane. Uporedite tekst sa onim što sam ja napisao.

College teaching may be the only skilled profession for which no preparation or training is provided or required. You get a Ph.D., join a faculty, they show you your office, and then tell you "By the way, you're teaching 205 next semester. See you later." The result is the consistent use of teaching techniques that have repeatedly been shown to be ineffective at promoting learning. Many professors are surprised to learn that...

-There are well-defined instructional techniques that make teaching more effective.
-These techniques can be introduced slowly and methodically, without compromising coverage of the syllabus. They do not require large expenditures of money, time, and effort.
-Most importantly, the techniques have been validated by careful, documented, repeatable research. Their effectiveness is not simply a matter of opinion. They work!

Preporučujem da pročitate Speaking of Education

Pozdrav,
Radovan

Upravo sam ovo zeleo da cujem. Znaci, ipak ste imali misljenje da su profesori "iznad", tj. da su, kao i citava ta frka oko faksa, pali s Marsa! Ovo sto ste napisali, da se sada ponasate kao da ste student, a ipak profesor, veoma dobro moze da utice na motivaciju i opet ono o cemu sam ja pisao - pedagog i strucanjak. Ipak ste vi na ovaj nacin blizi studentima, a i da niste, opet razmisljate o tome kako se osecate,a kako se studenti osecaju zbog vas. Dakle, pedagogija

Iako ste mi u prvoj godini na onom kursu iz racunara delovali bas tako, kao da ste pali s' Marsa( sada znam da je to bilo zbog opsteg poguba zbog pocetka studija), osetio sam da ste nam blizu. Za razliki od nekih koji su sa te iste planete pali u koprive, vi ste ipak koristili bolji sampon!

Vasa maglovita predstava o tome "da znate nesto o pedagogiji" ipak ne pije vodu kod nas. Mozda vi toga niste ni svesni ali, sto bi rekli Ameri - you are natural!

Razlicitost cini ovaj svet interesantnim za zivot.

Iscitala sam sve ovo sto se pisali, i moje misljenje se nalazi tu negde u sredini. No, odlucila sam da napisem par stvari o nekorektnom ponasanju profesora (posto je prof. Omorjan to zeleo da cuje). "Povodom ove izjave, veoma me interesuje kakvo još sve ponašanje i kakve izjave profesora studenti smatraju za nekorektne, ponižavajuće, nepoštene, pogrešne itd." I da, slazem se sa njim da profesori treba da cuju sta nam se ne svidja, pa ce se mozda nesto popraviti.
Elem... Pre par godina se polagao neki ispit (nisam bila prisutna), i koleginica je "uhvacena" sa puskicom. Posle par dana dolazim do prof. koji drzi taj predmet i ta osoba (prof.) mi govori o prepisivanju i pita me da li se druzim sa doticnom koleginicom!? Ne razumem poentu ovog pitanja. Sta, ako se druzimo, ja bih uradila isto!? Ili, ako se ne druzimo, ja sam bolji covek. ?!?
Pr. 2. Dolazim kod prof. i ta osoba mi prica o kolegi/koleginici koji/koja dugo studira. (Sta je to "dugo"?) Mozda se neki nece sloziti sa mnom, ali KAKAV JE TO NACIN? To je, po meni, licna stvar svakog studenta. I, po meni, nije u redu osudjivati ikoga, jer nikada ne znas sta se krije "iza". Sta profesori znaju o studentima? Mozda doticni student ima neki licni problem (bolest, problemi u porodici, novac - pa radi tokom studija...), pa zato duze studira.
Pr. 3. Slucajno sam cula da prof. prica o stajlingu nekog studenta. I to, ne o nekom studentu koji polugo dolazi na fakultet, vec o studentu koji se skroz kulturno oblaci (mozda malo drugacije od ostalih, zrelije). A ti isti profesori ne pricaju o PROFESORIMA koji dolaze neadekvatno obuceni, pa ce mozda i studenti shvatiti da je fakultet jedna institucija, a ne plaza. Kad smo vec kod toga, da li postoji kodeks oblacenja na Tehnoloskom fakultetu? (Nama kada smo upisali fakultet niko nije rekao da to procitamo i da se ponasamo u skladu sa tim.) I ako postoji, zasto ga se ni profesori ni studenti ne pridrzavaju?
Pr. 4. Prilikom odgovaranja na usmenom ispitu student nije znao nesto. Prof. je posle toga pricao/la o tome i ismevao/la istog pred drugim studentima. Moje misljenje je da prof. ne treba da pusti studenta da polozi ispit ako je vec student napravio katastrofalnu gresku, a ne posle da nama ostalima prica o tome kako je pustio/la studenta da prodje.
Pr. 5. Ja sam ovim primerom bila odusevljena. Kada mi je prof. rekao/la da ne pricam kolegama o konkursu za neku letnju skolu, jer ce te iste kolege proci (a ja ne) jer imaju bolji prosek! Cemu nas uce nasi profesori?!

Eto setih se par primera. Ako se setim jos necega, dodacu.
Ima zaista korektnih profesora koji studentima skrenu paznju na neke stvari koje im se ne svidjaju, i to je u redu.
"Milice, bolje napisi imena i prezimena profesora, ovako ce te svi shvatiti licno!" Hahahha...

Hvala

Ja sam baš ovakve stvari hteo da čujem. Pre svega me interesuje odnos i ponašanje profesora koje studenti ne smatraju primerenim. Slobodno nastavite jer mislim da se samim tim što se ovo javno spominje može uticati na promenu odnosa, ponašanje, atmosferu na Fakultetu itd. - i to na bolje. Ne morate spominjati imena jer mislim da nisu, za sada, bitne osobe i njihovi karakteri. Ako čak i ne spomenete ime, mislim da će većina nas da se zapita i preispita da li smo se ogrešili o studente na ovaj ili onaj način, da li smo to učinili bez nekog većeg razmišljanja kako će to uticati na studente i sve nas ostale itd. Mišljenja sam da većina profesora želi da studenti imaju dobro mišljenje o njima. Mislim da to čak velika većina to i misli o sebi. Ukoliko nekako shvate da to možda i nije tako, uveren sam da će samim tim što će se ovakve stvari spominjati, sve nas nagnati na razmišljanje. Apsolutno je pozitivno i to da se sa nekim mišljenjem studenata profesori i neće složiti.

Pozdrav,
Radovan

Vrlo zanimljiva tema i rasprava. Žao mi je što se nisam ranije priključio, i žao mi je što više kolega i zaposlenih na Fakultetu nisu prisutni na Forumu. Ali dobro.

Tema - "puškice" i prepisivanje - pretvorila se u zanimljivu diskusiju jer je Porfirogenit "puškice" predstavio kao sredstvo za borbu protiv "nepravde". I zaista, u vrlo velikom udelu kurseva koje sam pohađao na ovom Fakultetu imao sam utisak da učestvujem u nekoj vrsti "rata" i da su mi "neprijatelji" (ili ako hoćete eufemistički - "protivnici") profesori i asistenti. Oni su tu da mi postavljaju prepreke (uključujući i sebe same), a ja sam tu da ih savladam. "Puškice" kao sredstvo za "borbu" protiv "protivnika" nikad nisam podržavao niti koristio zbog ličnih ubeđenja, ali mogu da razumem kolege kojima je jednostavno bilo preko glave da ih neko voza i tera da uče stvari koje bi na internetu našli za manje od 30 sekundi (formule nekih vrlo složenih jedinjenja npr.). Mali broj profesora/asistenata se ponašao tako da su sam kurs predstavili kao "protivnika", a sebe kao "saveznika", što je i razumljivo jer je mali deo ljudi dovoljno motivisan da uloži više truda nego što je neophodno (po njihovom mišljenju, naravno). Na kraju krajeva, Gaus nije pogrešio kad je definisao svoju krivu normalne raspodele (većina je prosečna ). Ono na čemu treba da radimo je da taj prosek poboljšamo. Kako - još uvek ne znam tačno, imam nekih teorija, ali su one prilično neizvodljive u postojećoj društveno-političkoj situaciji.

Ono što sam pre par godina saznao, a spomenuto je u par prethodnih postova - način dolaska u poziciju da osoba koja je završila fakultet počne da drži vežbe i kasnije predavanja - smatram za jedan od osnovih i krucijalnih razloga zašto nemamo kvalitetnu nastavu na Fakultetu (čast izuzecima, naravno). Možemo reći da nastavnici nisu krivi - kriv je sistem. Ali ko tim nastavnicima brani da sednu za kompjuter i pogledaju na YouTube-u ili TED.com-u par prezentacija o tome kako držati prezentaciju i kako se pripremiti za nastavu? Da li je moguće da toliko mali broj nastavnika želi da uloži taj trud? Da li kada završite fakultet odmah zaboravite kako je vama bilo u koži studenta, ili baš zbog toga što je vama bilo teško smatrate da i naredne generacije ne zaslužuju bolji tretman? Koliko bi bilo komplikovano organizovati recimo jednom nedeljno metodičko-didaktički kurs za doktorante?

I za kraj, da dodam i par pozitivnih kritika (da ne ispadne da sam "hejter" ). Imao sam nedavno zaista lepu saradnju sa dve asistentkinje na konsultacijama, koje su mi potpuno izašle u susret i pritom bile vrlo ljubazne. Nekako, stekao sam utisak da ono "savezništvo" ipak može da zaživi i kod nas. Da naglasim, zajednički "protivnik" nije bio profesor, već gradivo. Pritom, dve pomenute osobe će verovatno uskoro "naslediti" profesore koji trenutno drže nastavu (za koju ne kažem da da je loša, ali možda malo zastarela), tako da me raduje što će buduće kolege imati dve odlične profesorice.

Veoma sličan stav sam i ja imao kao student kao što je ovde izloženo - izuzimajući Internet jer ga u moje vreme nije ni bilo. Da mi je tada neko rekao da je taj tzv. "rat" sa tzv. "neprijateljima" (ma kavi oni bili na fakultetu) može da se, u principu, pozitivno posmatra - ne bih mu verovao. Sećam se dobro jednog profesora koji je izgledao, govorio i ponašao se tako da smo pomislili da je direktno iz neke fabrike dolazio na predavanja. Da ovo malo razjasnim. Bio je vrlo direktan, nije postavljao neku distancu prema nama i obraćao nam se kao da razgovara sa svojim kolegama na poslu i delovao prilično "ovozemaljski". Iako je bio izuzetno korektan i ponašao se sasvim normalno, ovo mi je tada bilo čudno i nesvakidašnje i - da budem iskren - malo smo od njega zazirali iako nismo imali nikakve razloge za to. Mislio sam da to njegovo ponašanje nije baš bilo "na nivou" -ma šta to značilo- i da je odudaralo od ponašanja ostalih profesora. Tek kada sam se zaposlio, tada sam shvatio da nisam bio u pravu i da je čovek bio apsolutno na svom mestu. Verovali ili ne, ja se čak ni imena tog profesora i ne sećam - na žalost. Jedino se jako dobro sećam njegovih izjava da nas posle fakulteta niko neće "maziti i paziti". Jako se dobro sećam baš tih njegovih reči da boravak na fakultetu i probleme tipa "rat", "protivnici", "neprijatelji" iskoristimo kao svojevrsni trening ili drill i da sebe ojačamo. Da, jednostavno, sami sebi stvorimo sisteme borbe koje ćemo kasnije iskoristiti i primeniti na druge probleme koje nas snađu. Da ne tražimo od "neprijatelja" da pomogne nama - to je apsurdno, nego da mi uz pomoć "neprijatelja", takvog kavog jeste, pomognemo sami sebi. Ako uspemo bar delimično u tome i sami sebe dogradimo, ojačamo - posmatrajmo to kao jednu od najbitnijih "tekovina" našeg boravka na fakultetu. Ako vam "neprijatelji" govore da je to što čine sada za vas da je to za vaše dobro, i da to nećete shvatiti sada nego kasnije - to je isto apsurdno. Naravno, "puškice" kao sredstvo za "borbu" protiv "protivnika" je linija najmanjeg otpora i da će to neminovno proizvesti iste takve reakcije "najmanjeg otpora" i u drugim situacijama. Sami možete oko vas da vidite ko koristi liniju manjeg otpora - "uvlačenje", "partijska pripadnost" itd. Možete takve da razumete, opravdavate i čak da im se pridružite - stvar vašeg ličnog ubeđenja i izbora.

Što se varanja na ispitima tiče, ja sam samo jednom dok sam bio student upao u tako nešto. Taj slučaj mi baš ne služi na čast i stidim se toga. Naime, moje kolege studenti sa skoro desetogodišnjim stažom i iz istog mesta odakle sam i ja bio, donesoše mi otkucani teskt pismenog ispita ali sa sutrašnjim datumom. Pitao sam ih odakli im ispit ali su mi odgovorili da se to mene ne tiče i da ja samo rešim te zadatke. Nisam mogao da ih odbijem pa sam ih rešio ali samo za prolaznu ocenu. Od njih trojice položila su dvojica (sa šesticama) a treći je pao jer nije umeo da mi pročita rukopis. Od te dvojioce, jedan je ostao na selu da obrađuje zemlju a drugi je bio uspešan političar jedno vreme.

Što se "sistema" tiče, budite uvereni da i medju vašim sadašnjim profesorima ima pripadnika "Resavske škole". Medju nama se prepričavaju poznata "dostignuća" naših sadašnjih kolega. Na žalost, te kolege sada sebe smatraju "velikim", "moćnim" i sve čine da takvima i postanu - što im, na žalost, često i uspeva. Okolina ih, uglavnom, doživljava kao "prodorne" i "sposobne". Što se mene lično tiče, ja se često pitam da li oni uopšte imaju osećaj "moralnog", "etičkog". Ako i postoji uvreženo mišljenje da nam je "Tvorac" po default-u ugradio takve vrednosti, ja ponekad debelo u to sumnjam i pitam se da li oni sebe mogu da pogledaju u ogledalo. Na žalost, izgleda da mogu i da im prija to što vide. Preostaje nam jedino da okrivimo (ili ne) "sistem" kojem su potrebni takvi "prodorni" i "sposobni".

Pozdrav,
Radovan