Forum Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

Hteo bih da pocnem temu o H smerovima sa naseg fakulteta. Da li se meni cini, ili su (smo) stvarno zapostavljeni u odnosu na P smerove, koji su tome razlozi? Zasto postajemo covecija ribica na tehnoloskom fakultetu (endemska vrsta), pogotovo hemijsko inzenjerstvo? Zasto se mnogo studenata sa hemijskog inzenjerstva prebaci u prve dve godine studiranja na druge smerove? Ko je tu kriv, i da li uopste treba traziti krivca ili jednostavno raditi na tome da se stanje popravi? Mnogo pitanja, malo odgovora, a verujem da ce oni koji su upoznati sa tematikom imati jos pitanja? Pustio sam "buvu", pa da vas cujem

Osećaj studenata da su zapostavljeni (jedni u odnosu na druge) mi se nimalo ne sviđa. Svi studenti našeg fakulteta moraju biti isto tretirani i ne sviđa mi se bilo kakva podela. Ako možeš budi precizniji šta pod tim misliš, molim te.

Činjenica je da na nekim smerovima ima malo studanata, tako i na Hemijskom inženjerstvu. Već duže vreme pokušavam (odnosno pokušavamo) da dođemo do saznanja zašto imamo problem sa upisom studenata, tj. ne uspevama da upišemo broj budžetskih studenata. Neki konkretniji prihvatljiv odgovor, koji nije opterećen predrasudama, još nisam dobio. Obično su odgovori (za koje smatram da su predrasude) srednjoškolaca budućih studenata
-"Šta ćeš na Tehnološki, to je težak fakultet"
-"Nemoj na Hemijsko inženjerstvo to je tek najteže"
protiv ukorenjenih predrasuda se jako teško boriti. Sa druge strane, činjenica je da je generalno u svetu manje interesovanje za tehničko-tehnološke nauke u odnosu na društvene.

Kao što ti smatraš da ste zapostavaljeni, tako i nama profesorima nije jasno zašto se mi osećamo da radimo na fakultetu koji se tretira kao fakultet nižeg ranga u odnosu na ostale fakultete. Samo da navedem nekoliko stvari:
- Mi smo akreditovani u prvom krugu akreditacije, bez primedbi.
- Naši profesori nemaju problema pri izboru u zvanja i relativno lako ispunjavaju zakonske uslove za to
- Ne znam da li uopšte imamo profesore koji nemaju zakonska prava da budu mentori na doktorkim studijama.
Ovo bi trebalo da budu izuzetno pozitivne stvari ali se ispostavlja se da nam to ništa ne pomaže, nego čak i odmaže.

Sa druge strane, studenti upisuju neakreditovane studije, predaju im profesori diskudabilnog kredibiliteta, kada stignu do doktorskih studija shvate da na datom fakultetu nema profesora koji ima pravo da im bude mentor????

Ne kažem da kod nas "cveta cveće" ali ne smatram ni da smo mnogo gori ni mnogo bolji od većine fakulteta. Želeo bih da znam šta to kod nas treba promeniti. Na žalost, mislim da mnoge stvari na zavise od nas nego od "više sile".

Iskreno, prvi put čujem za ovo. Druga je stvar da li nekom "leži" gradivo koje se uči na H smerovima i da li je ono možda teže za savladati od onog na P smerovima, ali nemam utisak da smo mi (P smerovi) u drugom smislu "povlašćeni" u odnosu na H smerove.



Da, to su uglavnom odgovori koji se dobijaju od srednjoškolaca, a i ja se sećam koliko ljudi mi je, kada sam im rekao da sam upisao Tehnološki, reklo "Iju, baš si se prešao (parafrazirao sam ), pa to je užasno teško, a posle 'nisi ništa', videćeš sad kad te dovate blablabla". Generalno, kao što kažete, vlada velika odbojnost prema fakulteta prirodnih i primenjenih nauka, baš zbog činjenice da jesu (po mom skromnom mišljenju) u dobroj meri teži od društvenih "popularnih" fakulteta tipa Ekonomskog -bez uvrede kolegama ekonomistima- (iako ekonomija naravno uključuje delom i matematiku, ali je nivo dosta nizak). Takođe, smatram da se u srednjim školama ne radi dovoljno na popularizaciji nauke (prirodne pre svega). Još kad u to uračunamo bolesno visoke kriterijume ocenjivanja recimo matematike u gimnazijama (koje ni izbliza nije praćeno kvalitetnom nastavom i prenesenom znanju učenicima, nego većina ide "na 2, samo da se prođe"), koje su zapravo najveći "rasadnik" budućih studenata, dobijamo ozbiljan problem nedostatka inženjerskih kadrova u sad već ne tako dalekoj budućnosti. Nepopularnosti inženjerskih fakulteta doprinosi i mišljenje (koje pretpostavljam i nije daleko od realnosti) da u Srbiji i nema ozbiljne industrijske proizvodnje, pa se samim školovanjem osobe primoravaju da napuste zemlju, a mnogi nisu spremni na to.

Da, za srednje škole mislim da si u pravu. Za nedostatak inženerskih kadrova u bliskoj budućnosti si opet u pravu. Zapadne zemlje imaju sličan problem. Malo studenata na inženjerskim fakultetima i oni su zbog toga veoma zabrinuti jer imaju velikih problema zbog nedostataka takvih kadrova. Međutim, imaju plan B a to je da "kupuju" kadrove iz zemalja "trećeg sveta" gde i mi tu pripadamo. Čitao sam dosta članaka u stilu "dok problem sa kadrovima ne rešimo - uvozićemo ih"
Šta li će se desiti sa našom zemljom ako privreda "krene". Neće imati kadrove. Mislim da će pokazatelj da privreda "kreće" biti taj da će privrednici više ulagati u obrazovanje inženjerskih struka. Na žalost, za sada privreda i visoko obrazovanje nisu u dovoljnoj meri povezani. Možda je razlog taj, kao što si rekao, mišljenje da kod nas nema "ozbiljne privrede" ni industrijske proizvodnje. Međutim, kad pogledamo mi nemamo ni:
- ozbiljnu ekonomoju (uopšte nismo zaduženi )
- ozbiljno pravo (tretiramo se kao pravna država )
- ozbiljnu zdravstvo (pprobaj da se razboliš )
a da ne govorimo o "ozbiljnom menadžmentu" . A u tim poljima studenata koliko hoćeš. Što kaže Dekan Pravnog fakulteta:"Mi nemamo uopšte interesa da se reklamiramo jer uvek imamo previše kandidata za upis"

Pozdrav,
Radovan

Takvo mišljenje srednjoškolaca uopšte nije nešto za šta ih možemo okriviti. Fakultet jeste težak, to mogu da im potvrde svi koji su ga studirali, a šta o isplativosti te diplome jedan srednjoškolac može da zaključi? Samo to da naša privreda na volšeban način apsorbuje sve naštancovane ekonomiste, pravnike, o raznim menadžerima i da ne govorim, dok inženjeri, na prvom mestu tehnolozi, sede na birou, rade po šankovima i call centrima, a onaj mali deo srećnika koji su uspeli da se zaposle u struci radi od jutra do mraka, nema vikende ni godišnje odmore, pod stalnim je pritiskom i stresom, a količina odgovornosti koju snosi nije ni približno srazmerna zaradi koju ostvaruje. Zaista je normalno da nema puno ljudi od 18 godina koji sebe dovoljno mrze da odluče da upišu tehnologiju, a sa takvom slikom koja im se prezentuje.

Ono što hoću da kažem jeste da neće nikakva reklama fakulteta doprineti povećanju broja upisanih studenata, nego poboljšanje položaja tehnologa u privredi. A to je već mnogo dublji problem.

Jer - čime da se borimo protiv Industrijskih menadžera, koji "imaju znanje i iz elektrotehnike, i iz mašinstva i iz tehnologije, uz razvijene sposobnosti organizovanja i upravljanja" dok mi znamo samo kako da proizvedemo nešto, pih!

I sve više njih tako zaista misli....

Dobro rečeno, apsolutno se slažem BTW, reklamu sam spomenuo u kontekstu toga da neki fakulteti ne moraju uopšte da razmišljaju da li će neko da im se upiše ili ne -kod nas to, na žalost, nije tako.

Osećaj studenata da su zapostavljeni (jedni u odnosu na druge) mi se nimalo ne sviđa. Svi studenti našeg fakulteta moraju biti isto tretirani i ne sviđa mi se bilo kakva podela. Ako možeš budi precizniji šta pod tim misliš, molim te.

Pa zapostavljeni smo samim tim sto nas malo ima, pa se nas glas slabije cuje da tako kazem. Ali ne samo to, cesto primecujem na fakultetu neke medjunarodne skupove koji se organizuju vezano za ostale smerove. Konkretno, jos nisam primetio nesto tog tipa za oblast hemijsko inzenjerstvo. Nisam bas najbolje upoznat sa tim stvarima, mozda je i bilo nekad nesto. Generalno gledajuci, studenti se osecaju, mozda nije najbolja rec zapostavljeni, ali manje bitni i to ne govorim u svoje ime, nego imam osecaj da vlada takva atmosfera. Iskreno, sve to je vezano za nedostatak studenata, po mom misljenju. Samo nije mi jasno zasto studenti toliko beze od tog hemijskog inzenjerstva. Da li je problem u organizaciji ili u studentima? Na cetvrtoj godini ima 5 studenata na hemijskom inzenjerstvu. Ako nije problem u organizaciji, kako onda npr. u Zagrebu postoji fakultet za hemijsko inzenjerstvo (tj. kemijsko inzenjerstvo)? Mozda je sve ovo malo i previse subjektivno ali bas ni ne ocekujem konkretne odgovore na ovo i neka resenja (bar ne u skorijem vremenskom periodu). Samo sam hteo da skrenem paznju na ovaj problem.

Ne bi trebalo u ovu pricu upetljavati srednjoskolce. Meni je jasno zasto se oni tesko odlucuju za nas fakultet. Cak sam, s obzirom na okolnosti, zadovoljan brojem upisanih studenata na prvu godinu. Ali zasto se u narednim godinama broj studenata na hemijskom inzenjerstvu smanjuje, zasto beze na druge smerove ili napustaju fakultet i to ne u bas malom broju?

Apsolutno se slažem da u ovu priču ne treba petljati srednjoškolce, odluka o tome da li će upisati naš fakultet ili ne, nema nikakve veze sa osećajem zapostavljenosti studenata hemijskog inženjerstva, što je, ako se ne varam i prvobitna tema diskusije.
To što se studenti hemijskog inženjerstva tako osećaju nije nikakva novost, i iskreno, mislim da to nema puno veze sa brojem studenata. Nas je, na primer, bilo 16 u četvrtoj godini i nije bilo ništa drugačije, možda čak i "gore" nego sada. Moje subjektivno mišljenje je da je najverovatnije problem u kadru na katedri. Rekavši ovo nisam imala nameru da bilo koga uvredim. Katedra za hemijsko inženjerstvo imam izuzetan nastavni kadar, ali se čini da je problem u tome što se u ovom trenutku profesori mogu grubo podeliti u dve kategorije. Na one koji su posvećeni projektima i naučnom radu sa mlađim saradnicima i one koji strpljivo čekaju još koju godinu do penzije. Dakle, radi se o ili nedostatku vremena ili nedostatku entuzijazma (koji bi svima nama dobro došao).
Sada se postavlja pitanje šta možemo da uradimo da to promenimo i kako da ostvarimo bolju interakciju između studenata i same Katedre za hemijsko inženjerstvo. Sigurna sam da bi to dovelo do poboljšanja atmosfere, što bi verovatno imalo i još neke pozitivne efekte za sve.

Srednjoškolci su deo šire priče koja obuhvata ceo Fakultet, ali možemo o tome na drugoj temi.

Što se tiče brojnosti studenata H smerova i toga "da se njihov glas ne čuje". Ovih dana smo imali veliki međunarodni skup koji su organizovali studenti i katedra za inženjerstvo materijala, a ispravite me ako grešim, ni njihov broj nije bog-zna-kako velik, možda ih ima oko desetak po godini. Tako da, bez uvrede kolegama, mislim da je stvar u samim studentima koji nisu dovoljno aktivni u takvim stvarima.

Iz razgovora sa studentima (konkretno sa naftno-petrohemijskog smera i sa materijala) zaključio sam da je mali broj studenata zapravo prednost, jer su npr. termini ispita, kolokvijuma i sl. mnogo fleksibilniji, da ne pričam o prednosti predavanja maloj grupi studenata u odnosu na pun amfiteatar itd.

Što se tiče kadra na Katedri za hemisjko inženjerstvo - to je tačno. Ne stojimo sjajno. Nema dovoljno "mladjih" nastavnika koji bi eventualno potegli za "entuzijazmom". Međutim, slično stanje je na fakultetu a i na univerzitetu generalno.

Sa druge strane evo nekih činjenica koje se tiču naše organizacije. Fakultet je podeljen na katedre ali katedre nisu bile organizacione celine odgovorne za date studijske programe ili smerove tj. studente na datim programima ili smerovima (pogledati statut) nego je odgovornost katedri za smerove bila nezvanična. Nastavnici na katedrama su se uvek vezivali više za "srodne predmete" a ne za smerove ili programe. Neke katedre su ipak godinama imali "svoje" studenti dok neke katedre apsolutno nisu imele potrebe da razmišljaju o "svojim" studentima. Najbolji primer vam je Katedra za inženjerstvo materijala. Kad je grkovic spomenuo skup studenata, na našem fakultetu se tradicionalno održava Medjunarodni skup studenata koje organizuje ta katedra i studenti "sa te katedre" (bila početkom decembra). Na žalost, i pored toga je na tim smerovima, programima relativno mali broj studenata. Znači, problem sa organizacijom fakulteta imamo što se odražava na osećaj "zapostavljenosti" studenata.

Recimo, nigde nije bilo definisano da je Katedra za hemijsko inženjerstvo odgovorna za studijski program, smer, studente Hemijskog inženjerstva. Neki od koraka ka promeni organizacije su:
- Tek od pre nekog NN veća je definisano koje katedre su odgovorne za koje studijske programe (akreditovani program). Tako je, recimo, Katedra za hemijsko inženjerstvo odgovorna za studijske module "Hemijsko procesno inženjerstvo" i sa još dve katedre za "Eko-Energetsko inženjerstvo" u okviru studijskog programa "Hemijsko inženjerstvo".
- Pored toga, mentorski sistem je pretrpeo izmene i sada svaki student ima svoje mentore.

To su, možda, neki od koraka ka tome da studenti znaju "kome pripadaju".

Šta, za sada, da vam kažem. Mogu samo da vas uverim da sam kao šef Katedre za hemijsko inženjerstvo, uvek studentima na raspolaganju bez obzira sa kog su smera, programa, modula itd.

Potpuno se slažem sa jelenom u ovome što je navela za profesore na katedri za Hemijsko inženjerstvo. Verovatno će se i profesor Omorjan složiti sa tim, pošto sam siguran da on tamo spada u one sa entuzijazmom Možda bi studenti HI trebali malo više da pričaju sa njim i njegovim saradnicima o poboljšanju atmosfere na Katedri. Umesto toga, studenti HI se više šunjaju po fakultetu i muka ih napadne kad treba da idu kod profesora sa njihove katedre, kao da idu na streljanje, a ne na razgovor!

Ovo što je milanbergh rekao o međunarodnom skupu je samo delimično istina. Nas jeste malo (na Katedri za inženjerstvo materijala), ali se ne bismo ni usudili da počinjemo organizaciju ovako velike konferencije da nismo imali pomoć naših studenata (koliko god da ih je malo). Da budem precizniji, nismo nikog morali da vučemo za rukav i teramo da dođe, naprotiv, imali smo problem sa tim da nismo mogli da rasporedimo sve one koji su želeli da dođu i da nam pomognu. Bez takvog odnosa studenata prema svom Fakultetu, smeru, grupi nece moci ni da se promeni postojeće stanje! Zato bih predložio grkovic-u da malo razdrma svoje kolege sa HI i da ne ceka da "breg dođe Muhamedu", to ne biva, već da pokuša obrnut pristup sa svojim profesorima, tj. da "Muhamed dođe bregu"

grkovic je spomenuo "bežanje" sa Hemijskog inženjerstva kod nas na fakultetu posle prve ili druge godine. Voleo bih da neko bude konkretan i spomene eventualne razloge toga. Mogu ja da spomenem i pričam ovakve "pričice" - što su činjenice iza kojih stojim:
- Osnovne inženjerske struke su: elektro, mašinsko, graževinsko i hemijsko.
- plan i program smera, studijskog programa je uporediv sa "Chemical engineering" programima u svetu. "googl"-ujte malo i uverićete se u to.
- Master i Doktorske studije možete upisati svugde gde "Chemical engineering" program postoji
- Možete da se zaposlite u bilo kojoj grani industrije. Idite na http://www.aiche.org pa proverite. Lakše pitanje je gde ne možete da se zaposlite. Tako je u svetu, a tako bi trebalo da bude i kod nas.
- Student je upisao Hemijsko procesno inženjerstvo jer su stranci koji su vlasnici firme u našoj zemlji to od njega tražili.

Izgleda da sve to nije dovoljno atraktivno . Da li ima neko primere iz naše zemlje ili zna neki primer da student koji je završio Hemijsko inženjerstvo nije uspeo kod nas da se zaposli ili da se zaposli u inostranstvu. Ako ima, navedite razloge toga. Molim vas, budite korektni i navedite samo proverene slučajeve.

Inace da napomenem, ranije gde god sam spomenuo hemijsko inzenjerstvo, mislio sam na smer koji se danas zove hemijsko procesno inzenjerstvo. U vezi onog brega i Muhameda, ja bih se zapitao ko je tu breg a ko Muhamed. Da li student pored toga sto mora da studira i uci svoje, mora jos i da ispravlja "krive Drine" po fakultetu. Znam za ono, ako sam sebi ne pomognes, nece niko. Ali ipak mislim da fakultet postoji zbog studenata a ne zbog profesora. Istina je da je katedra sa inzenjerstva materijala organizovala onaj skup, ali upravo me taj skup i naveo da pokrenem ovu temu. To je inzenjerstvo materijala a ne hemijsko inzenjerstvo (hemijsko procesno inzenjerstvo).

Fazon je u tome da se studenti, mladji saradnici itd. ne usuđuju da kažu - šta su po njima "krive Drine". Ne moraju da ih ispravljaju, dovoljno je da kažu svoje mišljenje. Ne podnosim tezu "nemoj da se petljaš, još si mali". Ako se nekome nešto ne sviđa, mora to i da kaže. Za svoje mišljenje ne sme biti sankcionisan.

Sa ovim se slazem u potpunosti, pogotovo sa delom da student za svoje misljenje ne sme biti sankcionisan. Nazalost, bas iz straha od toga mnogi studenti "cute i trpe".

Shvatite, straha ne sme biti. Studenti ne smeju da ćute i trpe. Međusobno se moramo uvažavati uz razlišita mišljenja o nekim stvarima. Ako se na fakultetu "ćuti i trpi" to će preći u naviku a to u "stvarnom životu" ne donosi ništa dobro. Ako neko na fakultetu sprovodi "metode inkvizicije" to mora to da se zna. Onaj ko "ćuti i trpi", ne čini ništa dobro ni sebi ni drugima. Ne bih želeo da ovo liči na besmislen savet:"Znaš, ako ne dišeš loše će se odraziti na tvoje zdravlje" ali ako nešto misliš, iza toga stojiš, treba da pogledaš ljude pravo u oči i to da im kažeš.

Ako se sećate mojih predavanja, moj savet vam je bio da kada završite fakultet i zaposlite se, jedna od prvih stvari koju morate da uradite ako je pre toga niste savladali, je da ljude gledate pravo u oči i da im kažete sa dovoljnom dozom samouverenosti (ne arogancije) ono što mislite. Trenirajte to i dok ste na fakultetu.

Pa čekaj, te međunarodne skupove koji SE organizuju - šta misliš, ko ih organizuje?! I ko treba da organizuje skupove za oblast hemijsko inženjerstvo? Da dođe neko sa P-smera?

Za organizovanje dešavanja iz određene oblasti su zaslužni određeni predmeti i katedre, i to ne samo profesori, jer bez inicijative ili bar pomoći studenata često ih ne bi ni bilo...

Molim studente H-smera da se ne ljute, ali da bi vam se glas čuo, morate prvo da ga pustite.

Nevena je upravu! Ne treba traziti izgovor u samom broju studenata. Kao sto je neko lepo primetio ranije, studenata na Inzenjerstvu materijala ima malo, preciznije, upise ih se najmanje na prvu godinu od svih smerova (ove godine 8), ali ako imaju neki problem ili im treba neka pomoc nikad se ne stide da dodju kod profesora ili mladjih saradnika sa katedre.
Doduse, da budemo iskreni, jos uvek ima profesora kod kojih studenti ne rado idu ili ih se plase jer su "nedodirljivi". Prof Omorjan sigurno ne spada u tu grupu (to znam iz licnog iskustva), ali ce se sigurno sloziti sa ovim i moze da prepozna u cemu (ili kome) je problem i bez da mu studenti to kazu. Nazalost, jos uvek nema sistemskih resenja za te "probleme", pa svako ko pokusava da nesto promeni deluje pomalo kao Don Kihot.
Cujem da je nova prodekanica za nastavu pocela sa menjanjem nekih stvari i, koliko je meni poznato, nece odustati dok ne istera svoje. Nase je samo da joj u tome pomognemo. Tu mislim ne samo na nastavnike i saradnike, nego i na studente!

Ne zameri Nevena, ali moram nešto da prokomentarišem ovu tvoju rečenicu. Tiče se predmeta i u vezi je sa ovom diskusijom. Predmet ne sme biti nikad ono što je na fakultetu glavna odrednica svega. Predmet je bitan ali nikad ne sme biti u prvom planu. To našem fakultetu nanosi velike probleme, i ne znam koliko si ti svesna tih problema. Ja sam subjektivno veoma osetljiv na "predmet" kao odrednica svakom nastavniku - jer znam da nam to nikad nije i neće doneti ništa dobro. Predmet, kurs ili kako god, nije "nedodirljiva" kategorija koja je namenjena samo "odabranim" jer se predmeti dele na "bitne" i "manje bitne". Ako predaješ "bitan" predmet onda si i ti "bitan" i povlačiš sve beneficije koje iz toga slede
- Ono što nas karakteriše kao nastavnike nisu predmeti nego "Uže naučne oblasti" jer se, po zakonu, mi ne biramo više na predmete nego na "Uže naučne oblasti"
- Svrstavanje, grupisanje, predmeta u uže naučne oblasti je besmislica, koja je produkt okorelih "konzervativnih" shvatanja. Takav stav nije samo na našem fakultetu, nego i na drugim, kao posledica "tradicije". Recimo, navika je da se kaže - Onaj koji je u "jednoj naučnoj oblasti" ne može da drži predmete iz "druge naučne oblasti - je potpuni nonsens
- Studenti brane svoje završne radove u okviru Smera, Studijskog programa a ne predmeta. Predmet nema nikakve veze sa završnim radom. To je toliko ukorenjeno kod nas da neko ume da kaže da se čak i Doktorati brane iz "predmeta"
- Onaj nastavnik koji za jedan semestar ne može da pripremi i predaje drugi predmet sledećeg semestra, mora da se zapita kako to da jedan student to može da uradi a da pre toga nikad taj predmet nije slušao
- Zapad je to odavno shvatio, i tamo niko od nastavnika nema "eksluzivno pravo" da predaje određene predmete. Na taj način su mnogo fleksibilniji, operativniji, prinuđeni na međusobnu saradnju i spremniji za brze promene ukoliko se to od njih očekuje.

Znači, da bi nastavnik predavao neki predmet, ne treba mu Nobelova nagrada za to. Svakom nastavniku i studentu bih preporučio da se malo pozabavi iskustvima Prof. Feldera http://www4.ncsu.edu/unity/lockers/users/f/felder/public/RMF.html
To je profesor koji se mnogo godina bavi edukacijom u oblasti visokog obrazovanja. Ima dosta interesantnih članaka (veoma ozbiljnih - u šaljivom tonu) u smislu proširivanja vidika iz oblasti inženjerske edukacije

Nadam se da nisam bio preopširan.

BTW. Pozivam sve studente od III godine pa nadalje - Smer Hemijsko inženjerstvo da mi se jave. Znate gde sam i očekujem da mi dođete "u vizitu". Neću vam ništa ali za svaki slučaj prvo pokucajte na vrata da isključim struju kroz bodljikavu žicu