Forum Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

Jednom davno ...
... živeo je srećan i vredan mrav koji je svaki dan dolazio rano ujutro prvi na posao.
Ceo radni dan bio je veseo, dobre volje i dok je radio pevušio je vesele pesmice. Bio je srećan dok je radio i njegovi rezultati su bili odlični. No, radio je bez usmerenja, jer uopšte nije imao nadređenog šefa. Zato je gospodin trut, direktor firme, odlučio da takva situacija ne može da potraje i zaposlio je bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem.
Prva briga bubamare bila je da organizuje praćenje dolazaka i odlazaka mrava na posao/sa posla.
Uspostavila je u tu svrhu i sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Zbog povećanog obima posla oko papira morali su zaposliti sekretaricu koja bi pripremala papire i izveštaje. Pauk, koga su na tu funkciju zaposlili, je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva. U međuvremenu je srećni i vredni mrav samo radio, radio i radio. Direktor trut je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od bubamare i uskoro je počeo da zahteva uporedne studije sa grafikonima, pokazateljima i analizama trendova razvoja. Zbog povećanog obima posla bilo je nužno zaposliti hrčka koji bi bio direktna pomoć direktoru i kupili su mu odmah nov računar sa štampačem.
Veoma brzo je srećni i vredni mrav počeo da se žali na svu tu papirnu vojsku sa kojom je morao da se bori. Direktor trut je odmah video da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava.
Na novo radno mesto je zaposlio cvrčka koji je odmah po svom dolasku zamenio celokupni nameštaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim LCD ekranom.
Pošto je broj računara narastao, morao se kupiti i instalirati mrežni server. Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred bio njegov pomoćnik i u prethodnoj firmi) za pripremanje strateškog nacrta upravljanja i proračuna službe. U pozadini cele priče, mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan.
Šef cvrčak je oduševljeno zaključio da mora naručiti studiju o socijalnom raspoloženju i zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Kada je direktor trut pogledao cifre i na osnovu njih shvatio da firma, u kojoj je radio srećni i vredni mrav, nije više tako rentabilna kao pre, duboko se zamislio. Unajmio je najelitnijeg savetodavca, gospodju sovu, kojoj je rekao da izvrši potpunu dijagnostiku firme i da predloži rešenja za poboljšanje rentabilnosti na način da firma posluje kao pre.
Gospodja sova je po tromesečnom detaljnom analiziranju odnosa u firmi direktoru trutu predala sledeći izveštaj:
"U firmi je previše zaposlenih!"
Direktor trut je prihvatio stučnu analizu i odmah otpustio mrava.

Pouka priče:
Nikada nemoj da budeš srećan i vredan mrav. Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa. Nesposobni ne trebaju svog nadzornika. Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokaži da si veseo dok radiš, jer za to nema opravdanja.
Ako ipak na svaki način želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za truta, bubamaru, pauka, hrčka, cvrčka i sovu.

Nažalost, cela priča temelji se na univerzitetskim naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.