Ovo leto je pri kraju. Verujem da vam je ovo poznato - Izlazite iz vaših "klimaktizovanih" prostorija, učionica, laboratorija, kancelarija (ja se ne klimam - što sad nije ni toliko bitno) i odmah vas na izlazu Fakulteta zapuhne jara, vrućina . Preznojavate se u momentu. Treba da dođete do parkinga a niste imali sreće da se, recimo, parkirate na "hladovitijoj" strani parkinga a niti da se zavučete ispod onog drveta iza Fakulteta (tik ispred prozora Dekanata). Dolazite do parkinga a gledate kako vazduh treperi sa vašeg krova automobila. Udišete vruć vazduh i razmišljate:"Kako li je tek u autu?". Ulazite, pokrećete auto i hvatate se za volan. Volan vruć i ne možete da ga držite a osećate da su vam leđa već mokra od znoja. Volan je toliko vruć da ne znate šta da radite. Naravno, nemate klimu u autu (kao što je ja nemam) a kako je sa klimom - nemam pojma. Oni koji su se našli u ovakvoj situaciji, verujem da urade prvo što ima padne na pamet (kao što ja uradim), a to je da pljunu u šake i da se tako na brzinu snađu sa prevrućim volanom (jeste da je "bljak" ali funkcioniše), preduprede opekotine drugog stepana na šakama i da nekako mogu da nastave da voze. Naravno, uz teškoće koje izaziva vrućina, jedva dišete jer je u autu pakao (da se podsetimo, nemate klimu u autu) i nekako se dovučete kući.
Predlažem jednostavno rešenje do koje nisam ja došao nego jedna naša koleginica. Da se zasadi drveće na parkingu koje će da nam pravi hladovinu (prethodno konsultovati Gradsko zelenilo). Neko će reći:"Ala si pronašao rupu na saksiji. Pa treba vremena da to drveće naraste". Ovde ne pričam o bilo kom drvetu. Jednom prilikom sam spomenuo našoj koleginici to čudesno drvo, za koje uzgred nikada nije čula a verujem da je malo ko od vas čuo za to drvo a ono se smatra najbrže rastućim drvetom na svetu. Spomenuo sam joj to kao biomasu za proizvodnju biogoriva a ona se setila parkinga. Verovatno je i ona imala sličnih iskustava sa vrućinom i prethodnom pričom oko toga (pljuvanje u šake itd.). To se drvo zove paulovnija (paulownia) ili Pavlovo drvo. Možete da pretražujete Internet, pogledate recimo sajt
http://www.paulownia.rs/ ili pogledate jedan od snimaka na Jutjubu
http://www.youtube.com/watch?v=3ZxZpWJunP4. Da se ja vratim na parking. Kako je cilj rešiti ovo za vrlo kratko vreme iz mnogo razloga, trebalo bi paulovniju na parkingu zasaditi krajem marta 2013. Za veoma kratko vreme (do jula, avgusta kada su najveće vrućine) ovo drvo može da naraste do preko 2m sa listovima koje imaju u prečniku i do 60 cm i liče na ogroman pasulj, kao onaj iz bajke, samo što je pravo pravcato drvo. Sa par otkinutih listova možete čak i auto da prekrijete i da vam čak posluže kao suncobrani. Neko se čak i setio da bi od ovih ogromnih listova mogla sarma da se napravi - no to je sad druga priča. Znači, sledeće godine u ovo vreme na parkingu imamo hladovinu. Suština je da imamo hladovinu na parkingu za veoma kratko vreme. Ovo drvo za godinu dana može da naraste na preko 4m. Ako nam čak Fakultet za par godina i zatvore (kako je krenulo, lako može tako i da se završi), nama lično neće trebati taj parking ali ćemo bar uživati u hladovini do tada i uraditi nešto za buduće korisnike tog parkinga a i za buduće generacije. To nam nijedno drugo drvo ne može obezbediti. Sa druge strane, za 4 godine imamo drvo koje apsorbuje ogromnu količinu CO2 (idealno za gradske sredine opterećene saobraćajem) i obezbeđuje kiseonika za preko 60 osoba (ogromno lišće i fotosinteza tipa C4). Korist višestruka, pored ekološke redukujemo efekat staklene bašte. Sa druge strane, možemo da se lično brinemo o rastu tog drveća. Samo treba da ga zalivamo dok je malo a posle svojim dubokim i uskim korenom obezbeđuje sebi dovoljno vlage. Tada mu prijaju ove temperature od preko 40. Možemo i da razmislimo (ako ostanemo bez posla) da zasadimo plantažu paulovnije na nekoj slatini ili zemlji koja nam je ostala od babe i dede i niko je ne obrađuje. Uložimo našu otpremninu (ako je dobijemo) i za manje od 4 godine imali bi smo ogrevno drvo koje ima kaloričnu moć kao slabiji ugalj. Od prodaje ogrevnog drveta može dobro da se živi. Do tada se možda izgradi neka biorafinerija i eto nama kupca biomase. Sa druge strane, Pored toga ovo drvo raste "k'o blesavo" da čak nekima ta brzina rasta bude i smešna. Kada ga odsečete iz panja vrlo brzo naraste drugo drvo. Ako ne želite ogrevno drvo, možete da ga sečete dok je malo jer tada ima jako veliko lišće. To lišće lako može da se koristi kao stočna hrana jer ima sadržaj azota koji je malo manji od onoga u detelini.
Nikada neću prežaliti one posečene hrastove pored obale Begeja u mojoj rodnoj Ečki. Ovi 200 godišnji lepotani su u onom vremenu sankcija posečeni za 1 dan. Nikada više tu nije bilo hrastova. Sa druge strane, svaka šuma ovoj našoj Vojvodini je dobrodošla. Vojvodina ima oko 4% površine pod šumom. Ako ovaj udeo šume ne poraste na bar 20%, Vojvodina će postati pustinja zbog erozije zemlje i odnošenja plodne zemlje vetrovima. Ako se to desi, naš Fakultet kao Prehrambeno nastrojen će izgubiti svaki smisao.
Eto, ukratko, kako možemo da rešimo goruće pitanje našeg parkinga a usput i mnogo drugih problema.
Login
Register
FAQ
Search
