Forum Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

Evo, otkricu se, dosta je ispita iza mene -Polozenih!
Ovakvih i onakvih... Poneki traljav, uslovno NEpismen, a vecinom polozen.
Na jedan sam dosao posle svirke Kud Idijota na Gradilistu... Polozen! Mislim, pretucen, al ispit sam polozio! Mislim i ja sam tukao... :p

Kako god bilo, uzivao sam da razgovaram. Ne sa zidovima, vec sa profesorima. Kada nisam imao sta pametno da kazem, glupavo bih cutao, nikad plakao, zalio se, trcao kod (pro)dekana (ovo PROdekan mi dodje kao profi dekane) hahah.
Kada mi dodje da razgovaram sa zidom, ja ukljucim forum TF...

Elem... U uslovima kada je moguce sprovesti usmeni ispit, kako ga voditi?! Necu da se pravim da znam metodike, psihologije i druge -gogije i -ologije koje profani uce na fakultetu, ali sam primetio jedno. Ne moze se voditi usmeni ispit isto na svim fakultetima. Negde su bitne cinjenice, negde IQ.... a negde pak ni jedno ni drugo Cesto se zanemaruje cinjenica da jedan inzenjer moze bolje razumeti materiju ako je uci od inzenjera, ne od oldskul profana sa kravatom na Vindzor To vam je kao da cete pre uciti da orete zemlju iz neke knjige, nego od svog dede iz Bosne. Iskustvo je nesto neprocenjivo, zato se trudim da na usmenom ispitu izvucem maksimalno iz profesora. Hmm, ko koga ovde ispituje, je l'?

Realno je sledece... Sturi smo! Ubijamo IQ svakim novim ispitom gde, tamo gde ne mora, stoji prazno polje (dopuni nedostajucu sintagmu)... Razgovarajmo! Razgovarajmo o problemu koji ce nam se mozda nekad pojaviti zbog losih sirovina, mkrorganizama i slicno. Manite me VUK akronima i slicnih stvari, zelim da na ispitu pokazem kako razmisljam a ne koliko sam savladao jos jednu Sterijinu dramu, majku mu, nisam na istoriji...

Potrebno je pribliziti studente profesorima tj. inzInjerima. Ako je misija profesora da nauci, a inzenjera da priuci, imam sledeci predlog: Profesori, probudite tog inzenjera u vama na usmenom ispitu! Ne morate bas svaki put da citate iz knjige!

Ma gde si ti do sada . Ne znam ko si, ali nije ni bitno. Da znam da postoji na našem fakultetu bar još 20-ak ovakvih studenata kao što si ti - rekao bih samom sebi:"Radovane, tvoj posao IPAK ima smisla". Naravno, kada ti se ne razgovara sa zidom, ne čita ti se forum TF - moja su ti vrata uvek otvorena. I tebi i svima ostalima.

Pozdrav,
Radovan

Eto Vama nove titule, pa se od sada studentima predstavljajte kao profinž Radovan Omorjan Ako Vam ikada zatreba nostrifikacija diplome, rado cu je potpisati za Vas. Inace, ako sam ikada spavao na Vasim predavanjima, to je bilo zato sto sam o5 bio na svirci... Znam da shvaĆate

Oseti se na predavanjima ko je u mladosti citao Zagora, a ko Dilan Doga.
I ko je imao devojku a ko drugaricu.

Zasto ne bi studenta naucili kako da napravi bombu(!?) od polu-pune (za one druge polu-prazne) boce koka kole, pa nek ispadnu face pred drustvom?! Objasnite im da CO2 (s) nije bauk, a da pravi sentis... Po mom misljenju, ovo moze biti put za privlacenje studenata na nas faks... Dajte im praktican savet. Ako moze jedan Doom, CS, CoD da bude okidac za FTN, zasto ne bi faks uradio nesto za sebe?!

Odavno mi se mota ideja da nas faks napravi svoje pivo. Toliko inzenjera, a od piva nista...

Smatramo ove istine očiglednim – mitovi?

Ričard M. Felder
Katedra za hemijsko inženjerstvo
North Carolina State University
Raleigh, NC 27695-7905

Biti profesor inženjerstva podrazumeva potrebu da se čine razne pretpostavke ... i mi isto tako znamo da ukoliko su pretpostavke nevažeće, rezultati mogu biti bezvredni. Učimo na početku naše karijere da stalno proveravamo naše rezultate (Da li model odgovara podacima ili da li algoritam konvergira? Da li proizvod ispunjava specifikacije kvaliteta?), A ako rezultati nisu zadovoljavajući, mi proveraamo naše pretpostavke (da li je mešanje idealno? Da li je reaktor izotermski ili je protok laminaran), i trudimo se da razvijamo isti kritički mentalitet ispitivanja u našim studentima.

Kada je reč o obrazovanju, međutim, naš mentalitet se menja. Uglavnom šta god da je u pitanju , radimo to bez previše kritičke ocene o tome kako dobro ili loše to radimo i prihvatamo bez mnogo pitanja ono što Armanda Rugarcia naziva akademskim mitovima --- pretpostavke koji nisu nikada pokazale da imaju bilo kakvu osnovu u stvarnosti i često prkose zdravom razumu. Evo nekih od njih.

Mitovi o nastavnom kadru

Ljudi koji (i) nemaju doktorat ili (ii) su proveli svoje karijere u industriji i nemaju publikacije o svojim istraživanjima, nisu kvalifikovani da budu profesori inženjerstva.

Prilikom popunjavanja upražnjenih mesta na fakultetu, inženjering odeljenja najviše zarađuje izborom kandidata koji su u najaktuelnijim i trenutno najviše finansiranim oblastima istraživanja. Koliko novca oni privukli u narednih pet godina je mnogo važnije od toga da li znaju da predaju kurseve inženjerskog jezgra i da li znaju da promene oblast istraživanja, ako njihova sadašnja oblast izađe iz mode.

Najbolji način da se rukuje kursevima koje niko ne želi da predaje, kao što je Tehnolo[ke operacije-laboratorijske vežbe ili Projektovanje procesa, je rotirati ih između nastavnika, tako da niko ne zaglavi sa njima previše često. Inferiorno rešenje je da se popuni upražnjeno mesto na fakultetu sa nekim ko ima želju da uči ove kurseve i stručnost da ih nauči dobro.

Prilikom izbora rukovodioca departmana, fakultet ima najviše koristi izborom kandidata sa najvećim opusom istraživanja, bez obzira na administrativna iskustva ili sposobnosti. Kako on ili ona vodi odeljenje u narednih pet do deset godina manje je važno od onoga što on ili ona radi u istraživanju nakon toga.

Mitovi o istraživanju i nastavi

Izvrsnost u istraživanju i izvrsnost u nastavi su veoma tesno povezani.

Zahtev SVAKOM nastavniku da izgradi jak istraživački program, kao uslov za izbor u zvanje i napredovanje je u studentskom (profesorskom, odeljenjskom) najboljem interesu.

Oslobađanje novih profesora od nastavnih odgovornosti kako bi mogli da pripremaju predloge novih projekata je dobra stvar. Oslobađanje od istraživanja tako da mogu da razviju nekoliko dobrih kurseva nema smisla.

Profesori koji su odlični u istraživanju i osrednje-do-adekvatni za nastavu zaslužuju izbore u viša zvanja. Profesori koji su odlični u nastavi i osrednje-do-adekvatni u istraživanjima to ne zaslužuju.

Mitovi o Nastavnim planovima i programa i pedagogiji

Naši diplomci rutinski kažu da nikada ne koristite 90% onoga što smo ih učili. Pošto smo profesori inženjerstva, 90% onoga što oni rade mora da nije inženjerstvo.

Ima smisla obrazovno da se nauče studenti generalizovanim teorijama (npr. fenomeni prenosa) pre nego što se podučavaju o specifičnim pojavama i uređajima na osnovu kojih je teorija izmišljena ca ciljem da ih opiše (npr. tehnološke operacije).

Tenzorski račun, kvantna hemija i statistička mehanika su stvari koje svaki student hemijskog inženjerstva treba da nauči. Statistička kontrola procesa, upravljanje projektima, i tehničko pisanje mogu sami da nauče --- nema mesta za to u našem pretrpanom nastavnom planu i programu.

Najbolja je stvari u vezi sa etikom, bezbednošču, ekologijom, kao i sve one druge važne stvari koje ABET (akreditaciona komisja) kaže da moramo da učimo studente, treba strpati kao kamen temeljac u formiranje kurseva .

Ja postignem nešto korisno kada sam proveo 50 minuta na času pišući detaljno izvođenja na tabli da bi studenti to prepisivali sa table.

Mi ne možemo naučiti učenike da razmišljaju kritički i kreativno --- ili oni to mogu ili ne mogu.

Studenti koji se žale da je naša predavanja nemaju nikakve veze sa stvarnim svetom ne znaju ništa o stvarnom svetu --- a mi znamo.

Ako sam pokrio program nastave, ja sam uspešno uradio svoj posao.

Mitovi o Evaluacija studenata (ocenjivanje)

Koliko dobro naši studenti rade kao inženjeri visoko koreliše sa (a) njihovom prosečnom ocenom, (b) sposobnošču da rešavaju probleme sa komlikovanim zapletima na 50-minutnom ispitu (c) sve ostalo što obično koristimo da ih ih ocenili.

Prosečna ocena uspešnosti od 40% na mom završnom ispitu dokazuje (a) da sam postavio visoke standarde, (b) da nisu razumeli materijal. Ne postoji mogućnost da se dokaže (c) da je test bio loš.

Prosečna ocena uspešnosti od 85% na završnom ispitu dokazuje (a) trivijalnos testa, (b) blago ocenjivanje, (c) bilo je mnogo prepisivanja i varanja. Ne postoji mogućnost da se dokaže (d) su naučili materijal.

Performanse odbranjenog doktorata su u korelaciji sa bilo čim osim učinka u kursevima na osnovu istog tog doktorata.

Mitovi o Evaluacija nastave

Sve metode evaluacije nastave su nepouzdane a studentske evaluacije su najnepouzdanije od svih.

Ako stalno dobijate izuzetne visoke ocene studenata, to mora biti zato što ste (a) blagi na ocanjivanju (b) zabavljač - performer. To svakako nije zato što ste (c) dobar nastavnik.

Ako dobijate stalno loše studentske ocene, to je zato što (a) su studenti neznalice i lenji, (b) ne razvodnjavam materijal za njih, (c) oni ne razumeju šta ja radim za njih sada, ali će mi kasnije biti zahvalni. To definitivno nije zato što (d) radim loše nastavni posao.

Ja mogu da idem dalje, ali shvatili ste.

Kada sam klasifikovao ove stavove kao mitove, ne kažem da nema ništa od njih, to je samo zbog toga što, koliko ja znam, nikada nisu naučno ili čak empirijski proverene. (Spominjanje nekoga ko je super na oba polja - nastave i istraživanja, na primer, ne mora baš da pije vode.). Ukoliko možete da opravdate neku od ovih pretpostavki, javite mi i ja ću odmah postavili odgovor. Ako, s druge strane, možete zaključiti da bi ove pretpostavke bile neispravanne, razmislite koje bi alternativne pretpostavke dovele do boljeg načina obavljanja posla? Ne može da škodi.