Forum Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

Pretpostavljam da većina onih koji traže posao najčešće posećuju
Infostud
Nacionalna služba za zapošljavanje

U razgovorima sa našim sadašnjim i bivšim studentima sam dobijao informacije da imaju poteškoća pri pronalaženju ponuda za posao na ovim sajtovima. Ukoliko neko ima takva ili slična iskustva, komentare itd. zamolio bih da ih podele sa nama. Na ovaj način bi smo mogli, kao institucija, da utičemo na rad ovih sajtova.

Pozdrav,
Radovan

P.S. Molim vas da, ako niste registrovani, umesto "Guest" postavite neki drugi tekst radi lakšeg razlikovanja i adekvatne potvrde objavljivanja na Forum od strane Administratora

Ako se prijavite na mejling-listu (govorim o Infostudu) svaka nova ponuda za posao koja odgovara kriterijumima koje ste sami kreirali prilikom prijave, stiže vam na mejl. Mislim da mi nije promakao nijedan oglas za posao tehnologa koji je nuđen od kako sam se prijavila, naravno, pod uslovom da je postavljen na Infostud. A mislim da, ako ne svaki, onda bar 90% oglasa za posao se zaista oglasi preko Infostuda.
Isti je slučaj i sa sajtom BestJobs.

Naravno, posecivao sam Infostud sajt. Iskustvo? Hmmm...
Pored divnih opcija koje imaju (ostavljanje biografije, pamcenje konkursa i slicno) imaju veliki propust-nefiltriranje novih ponuda. Tacnije, muka mi je da citam oglase Herbalajfa, Kirbija i drugih... Da zlo bude vece, jedino vas te nazovi firme mogu kontaktirati za eventualni intervju.
Infostud je, po mojoj proceni samo kolateralna steta. Firme koje postavljaju oglase bi trebalo da se edukuju o nacinu vodjenja HR poslova i slicno.
Ozbiljna firma, recimo da je to Infostud, ne moze sebi da dozvoli da pusti oglas sledece sadrzine:"Strana firma nudi posao u stranoj zemlji...", "predstavnistvo strane kompanije nudi visoko placen posao..", naravno, uslovi i opis posla=NISTA!

Konstantni baneri za anketiranje i slicno nisu ono sto zelim da vidim kada posecujem ovakav sajt.

Firma Lafarge koristi usluge "imaginarne" HR kompanije "Human capital solution" iz NS, koja ima sajt sa samo homepage-om... Da ne govorim o namestenim konkursima....

Toplo, najtoplije, najvruce preporucujem trazenje posla tipa "kucaj, mozda ce otvoriti"! Dakle, razmislite sta zelite da radite, googlajte fabrike koje su iz zeljene industrije i saljite im mejl. Direktno: Postovani, ja sam taj i taj, da li mislite to i to, ako bi mogli da se sretnemo blabla... U zemlji Srbiji nikada, ali NIKADA nece biti razvijen klasican, ah, Hjuman Risorsing. Najbolje je da se posmatrate kao roba i prodate se firmi kojoj se svidite.

Sajtove tipa Lakodoposla, Infostud i BestJobs zaboravite. Veca je verovatnoca da ce vas zvati neki Somalijac preko LinkedIn-a ili MichaelPage-a. Toplo preporucujem ove sajtove. Najtoplije. Najvruce!

Srdacan pozdrav!

Samo jedna storija povodom ovoga koju sam čuo od mog bivšeg studenta - sada direktora jedne firme. Nema nikakve veze to što je direktor, nego je poenta u tome kako je došao do posla. Potvrda onoga što Porfirogenit preporučuje (hvala ).

Kaže mi moj bivši student, kolega i sadašnji komšija: - Krenem ti ja da šaljem mejlove na sve strane sa CV-om. Pošaljem CV i posle 15-ak sekundi dobijem odgovor od jedne firme u kome me zovu na razgovor. - Otišao je na razgovor i dobio posao.

Ne znam da li se sećate mojih predavanja. Na njima ja svašta "lupetam". Neko od mojih najčešćih floskula su, recimo: "Gledajte ljude u oči", "Budite sigurni u sebe (ili bar delujte tako) ali nikako arogantni". Ako to ne umete - naučite.

šta da vam kažem osim da je istina. jako je teško naći posao.

aktivno tražim posao 4 i po meseca. to je odkad sam diplomirao. ali pratio sam oglase vec par godina. i ništa.

posećujem NSZ, infostud, lakodoposla, nadjiposao, bestjobs.... prijavio sam se bio u NSZ. posle nedelju dana sam bio na razgovoru kod savetnice za zapošljavanje tamo u NSZ. ona šta mi je ispričala, znao sam da od posla neće biti ništa. pitala me je da li znam nekog tehnologa da je našao posao jer ona i njene koleginice nisu još čule da se neki zaposlio. onda me je pitala da li moji roditelji imaju neke veze da me ubace u neku firmu. ja sam rekao da nemaju. onda se razmišljala dal ima smisla da mi daju neka sredstva (500 - 1000 evra) za otvaranje sopstvene firme, pa da me skinu sa NSZ. e onda mi krenula nabrajati: za firmu A ti treba jako debela veza i koverta, za firmu B ti treba duži staž u jednoj stranci, firme C, D, E, F, G su zatvorene posle stečaja i svi tehnolozi su na birou, firmica H ima jednog tehnoga i da ih nazovem i pitam dal bi primili još jednog. onda je rekla da ako nista ne urodi plodom da se javim da volontiran negde, makar nekoj laboratoriji recimo u higijenskom zavodu ili vodovodu, mada misli da i za to treba veza.
i to je bilo to. javljam se tamo svaka 3 meseca. ali me još nisu zvali za posao.

to što konkurišem na infostudu, skoro nikad ne bude ništa. samo jednom su mi iz jedne beogradske firme poslali upitnik. upitnik je sadržavao svakakva pitanja, prosto na nivou neke komedije. bilo je preko 100 pitanja tipa: šta volim da jedem, šta ne volim da jedem, da li pušim, šta pušim, na šta sam alergičan, da li imam kućnog ljubimca, kako se on zove, koja je to životinja, koja mi je omiljena boja, čime mi se bave roditelji, gde rade, kolike su im plate, kakve veze imaju u vlasti, koje nekretnine poseduju i gde, kakve automobile voze, koji auto ja vozim, do kad je registrovan, koje je godište auto, koje sam sve automobile vozio, da li planiram da imam decu, koliko dece, da li bi radio 48 sati bez prestanka, da li bi radio bez godišnjih odmora, u koju sam isao osnovnu i srednju skolu, prosek ocena na kraju svakog razreda osnovne i srednje škole, sve ocene sa fakulteta, tema diplomskog rada.... odgovorio sam im na upitnik i posle se više nisu javljali.

i tako. prolaze godine a mi bez posla. ne možemo ni da se osamostalimo od roditelja, a kamoli osnujemo porodicu.

ništa. počinjem da tražim posao u inostranstvu. evropa, amerika....

generacijo ne odustaj. kopajte možda na nešto naiđete. nada poslednja umire!

Izgleda da je popularno u poslednje vreme pisati po novinama o nezaposlenosti visoko obrazovanih ljudi. Izgleda da novinari rade tako da pokupe neke statističke podatke - najčešće od NSZ, i onda napišu novinski članak. Pri tome oni daju svoj "lični pečat" datom članku koji je totalno subjektivan, baziran na "rekla-kazala". Čini mi se da kada neki novinar nema o čemu da piše, onda ode u NSZ, daju mu neke brojke i on sklepa nešto. Pronadjite članke po novinama o tome pa ćete videti da su praktično totalno kontradiktorni.

Evo jednog svežeg primera iz Blica Programeri iz studentske klupe idu pravo na posao. Ne znam odakle poplava ovakvih i sličnih nebuloznih tekstova. Recimo, jedan novinar će napisati:"Najviše ima nezaposlenih ekonomista i pravnika ali se i dalje upisju na fakultete u masovnom broju", a drugi će napisati:"Najviše ima nezaposlenih ekonomista i pravnikai na evidenciji ali oni najbrže i dođu do posla". Evo ovaj spomenuti ingeniozni novinar je pronašao ko je, najverovatnije, tome svemu kriv - profesori na fakultetima.
Izvod iz teksta:
Glavne zamerke privrednika u Srbiji su na školstvo, jer školuje kadrove koji nikom ne trebaju. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da su studenti i učenici taoci određenih katedri, pogrešnih programa koje u najvećem delu čuvaju profesori kako bi održali svoje pozicije, a ne da bi ih obrazovali za buduća vremena.
- Kao predsednik Unije tekstila, razgovarao sam sa pet dekana primenjenih akademija u nameri da im kažem da kadrovi koji dolaze do nas nisu elementarno osposobljeni za bavljenje određenim poslovima. Nažalost, tada sam shvatio da su oni taoci njihovih sujeta, profesorskih iluzija....


Ako možda neki profesori imaju iliziju, kako tekst kaže, ja tu "iluziju" ne razumem. Ne razumem kako bih ja držao svoju poziciju na osnovu nastavnog "pogrešnih programa". Što se mene tiče, ja sam uvek za soluciju da mi neko unapred pripremi sav nastavni materijal i da mi kaže kako da održavam nastavu. Što bih se uopšte maltretirao ja oko toga, pratio šta i kako se radi na drugim prestižnim fakultetima kada će mi to sve spremiti neko drugi - tako će mi čak biti i lakše. Ja ću rado biti samo "izvršni organ". Sa druge strane će možda biti i korisnije jer će se svi moji studenti posle toga zaposliti kao izuzetno kvalifikovani stručnjaci - na sveopštu radost kako nas profesora tako i studenata a ponajviše poslodavaca. Prema tome, držaću kakvu god hoćete nastavu na kakav god hoćete način. Ima samo jedan minorni problem - apsolutno nemam predstavu ko bi mogao da bude taj ko će u sve to da me "uputi". U krajnjem slučaju, o tome bi odlučivao naš poslodavac - a to je Država.

Ako sam nešto u krivu i ako ne razumem stvari - neka me neko "prosvetli".

Vec izvesno vreme na Forumu komentarisemo profesore i odnose prof-student, a ovo sad me je nasmejalo. Ne zeleci da omalovazim potencijalno dobru nameru ovog coveka da promeni nesto u ovoj drzavi, no hajde da se zapitamo odakle mi to krecemo?! Mora da se zna ko je na vrhu piramide, dakle, oddakle voda izvire. U ovom slucaju je to Ministarstvo, cak to nije ni Dekan nekog fakulteta. Mozda se covek malo zaleteo u svojim dobrim kritickim namerama. U ovom slucaju sam na strani profesora. Svaki put mi zapara oci prazna Skupstina. Kvoruma nema ni 2 cela minuta, dovoljno da se zapocne sednica. Sta se ocekuje od svih nas, vas itd?! Opet ja o idealima... Ipak mislim da treba neko da nam da primer kako da se radi, ponasa, misli... Komunizam je tu bio i mama i tata! Za sve!

Klupko je dugo vremena zamrseno. U Srbiji postoje 32 razlicite banke. U Svajcarskoj postoje 3! TKo je rekao da nam ne treba ekonomista?!
Gde je onaj srpski Mancester o kojem smo citali i ucili u osnovnoj skoli? Bese to Leskovac? Pa, Beneton se spustio tamo dole, znaci, ima snajdera. Za koju platu rade? Za 20k dinara. Zasto? Hajde da izracunamo nesto. Po svakom zaposlenom radniku Beneton je od drzave zvanicno dobio 9k Evra (nezvanicno 15k) subvencije uz obavezu da radnika zadrzi minimum 2 godine u fabrici. Tu dolazi fenomenalni prijekat drzave Srbije zvani "prva i poslednja sansa". 200 era plate mesecno puta 12 meseci puta 2 godine... Ispadne da je drzava poklonila Benetonu oko 10.000 Evra po glavi, puta 2700 radnika... Gospodinu Knezevicu veovatno treba jos malo jeftinih politickih poena kako bi se dokopao drugara Naprednih poltrona kako bi osigurao cetvorogodisnju "direktorsku" i besplatnog frizera za zeninu pudlicu. Dokle bre vise?

Pravnici? Hmmmm... Treba ih, treba, gde ima banaka ima i lopova. Treba to sve odbraniti....
Lekar?... Gde nema posla ima svakojakog rizika i nerviranja... Treba...
Matematicari? Treba, treba... Srbin zaradi 200E mesecno a potrosi 300... Treba...
Tehnolozi?... Kome to uopste treba u ovoj pink drzavi??!!!

Iluzija je profesore da pravda nije dostizna. Juce su se oni tako ponasali, vec danas krecemo da dovodimo sve u red.
Nas najveci problem je sto su zakonodavni i izvrsni ograni pomesali svoje misije. Ko je kriv za to? Demokrate bi rekle Milosevic, Autokrate bi rekle Djindjic, a ja cu da kazem da je za to kriv ni manje ni vise nego Viseslav iz 7. veka, kao i onaj znatizeljni "pesnik" Vizantijski Porfirogenit, na cijim se pisanijama bazira poimanje Srbalja, vecitih boraca za prava...